Др Андреј Фајгељ: Парада је борба за моћ

Да ли геј парада представља борбу за права или за моћ? Разлика је суштинска, јер борба мањине за моћ је дефиниција тоталитаризма.

Парада као обичај има војно порекло и служи за показивање моћи. Последња парада ЈНА одржана је у Београду 1985. поводом 40 година победе над фашизмом. Много тога се променило. Тада смо парадирали тенкове и трупе, данас парадирамо дупе. Али, милитантност је остала иста.

Геј маршеви и параде одржавају се у спомен Стонволских нереда у Њујорку 1969, када су сексуалне мањине одлучиле да крену у насилни сукоб са друштвом, уместо дотадашњих покушаја дијалога и инклузије.

Увоз ове ударне песнице геј културе у Србију не иде по плану и то се приписује српској хомофобији. Заборавља се да су многе параде газиле нашу земљу под изговором доношења културе.

Прелепа немачка реч културтрегер - носилац културе - у српском има погрдно значење, не зато што смо германофоби, ни зато што смо некултурни, већ зато што су нам аустроугарске параде донеле масакре, а не „моцарт кугле“.

Конфликтна природа параде и притисци из иностранства уклапају се у шаблон који на овим просторима свако препознаје. Није се могао изабрати гори начин да се ЛГБТ заједница представи Србији: кроз архетип окупатора.

Неки инсистирају да култура није битна. По њима, геј парада није ни геј ни парада, већ борба за универзална људска права. Стране дипломате које су ћутале на обесправљеност и прогоне Срба у региону сада инсистирају на слободи окупљања. Зашто онда војници њихових држава бојевом муницијом растерују окупљања Срба на Косову?

Каква су то универзална права која важе за све сем за нас - питају се косовски Срби који се ових дана такође окупљају у Београду, али нико на то не обраћа пажњу.

Ширење права на све, или ширење права за себе: борба за грађанске слободе се наставља и у 21. веку, али у два супротна правца. Од тога који изаберемо зависиће будућност, а можда и опстанак наше цивилизације засноване на слободи.

Циљ параде није да геј буде геј, већ да ти и твоје дете будете геј. Ширење, а не одбрана своје сексуалности. Борба за моћ, а не борба за права. Другима неће дозволити ни да кажу „не допада ми се“, као што се недавно дрзнуо Жељко Јоксимовић.

Када престанеш да бринеш о другима, твоја права постају неограничена. Докле организатори параде намеравају да иду? Док на српским улицама не почну да раде ствари које овде не могу ни да напишем, као на Дор Ели фестивалу у Сан Франциску? Док не почну да усвајају децу? Док не добију промоцију у школским уџбеницима? Док не укину службену употребу речи отац и мајка?

Сва ова решења су већ виђена, можда би могли заиста да помере границе. На пример да додају и слово П у вазда нарастајућу скраћеницу своје коалиције.

Јер педофили нису укључени ни у ЛГБТ ни у ЛГБТТИК, иако организатори тврде да заступају „све сексуалне мањине, без дискриминације“.

Треба подсетити да је научни ауторитет сексуалне револуције Алфред Кинси за своја истраживања ангажовао педофиле који су силовали стотине деце, почевши од петомесечне бебе.

Борба мањине за права је демократија, али борба мањине за моћ је тоталитаризам.

Многи припадници ЛГБТ заједнице се не слажу са организаторима параде. Они не желе ником да намећу своје изборе, не желе екстра права на рачун других.

Напротив, они траже исто што и ми: оставите нас на миру.