Делегација Србије положила венце на Крфу и у Плавој гробници

ВИШЕ стотина Срба и Грка сјатило се у среду на грчко острво Видо да одају почаст српским војницима страдалим после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. Мајора српске војске који је на труби изводио најпознатију песму о највећој српској голготи „Тамо далеко“, тихо певушећи, пратила је већина присутних. Мук, језа, покоји уздах дама у поодмаклим годинама, сузе у очима тинејџера, казивања о славним прецима, обележили су дан на Виду.

У знак сећања на 250.000 страдалих цивила и војника, комеморативној манифестацији је присуствовала и државна делегација Србије, коју је предводио је министар рада Александар Вулин. Венце у Спомен-костурници положили су још и Братислав Гашић, министар војни, као и грчки званичници, градоначелник Крфа, официри грчке војске, морнарице, представници српских удружења за неговање традиције ослободилачких ратова...

- Кажу да се важност једног народа мери силом његових непријатеља, али кажу и да се вредност једног народа мери добротом његових пријатеља - рекао је министар Вулин. - Наши непријатељи су увек били велики и превелики, али наши пријатељи су били још већи. Србију су непријатељи сами бирали, али је Србија сама бирала своје пријатеље. Пре сто година, у часовима незамисливе патње, изабрали смо грчки народ за своје пријатеље. А и они су изабрали нас, решени да нас пригрле, придрже, заплачу и буду уз нас.

Према његовим речима, Велики рат за Србе није био никаква бесмислена кланица у којој су сви постали исти, и агресори и они који су се бранили, и злочинци и жртве. Први светски рат је за нас борба за слободу, за опстанак, за право да Срби постоје, говоре својим језиком и уређују свој живот. Не могу аустро-угарске армије да буду исте као они који су своје земље бранили. И не може 42. вражија да буде иста са Дринском дивизијом, и не могу спаљени праведници у Мачви да буду исти као они који су их по црквама палили, вешали им очеве и мајке.

- Све у животу може да се мења, да се замени за неку другу вредност. Па тако и у историји једног народа све може да се замени, осим слободе. Срби своју слободу цене, воле и никада, баш никада, нису питали да ли може бити замењена за нешто друго или јој се може одредити цена. Слобода и дужност су речи које су означиле генерацију на чијим гробовима стојимо и морају бити речи које ће означити генерацију у чије име ја говорим - рекао је Вулин.

Гробна тишина била је и када су министри Вулин и Гашић у таласе Јонског мора положили ловорове венце српским војницима. Отела се суза и младој кадеткињи Војне академије, која је на овај пут имала част да крене као једна од најбољих у класи. Брзо се прибрала после упозорења старешине: „Српски официри не плачу!“