НАЈБРОЈНИЈА етничка група у Србији која нема статус националне мањине су - Муслимани. На попису 2011. године овако се изјаснило више од 22.000 грађана. За разлику од неупоредиво бројнијих Бошњака, Муслимани се до данас нису ујединили у било какву организацију, нити пријавили за изборе за националне савете мањина.

То су разлози због којих се својим сународницима у Србији недавно јавно обратио Авдул Курпејовић, председник Матице муслиманске Црне Горе. Он их је позвао да се организују и ослободе страха од „новонасталих Бошњака“. Према њему, Муслимани су сви они који своје порекло изводе од домаћег хришћанског становништва које је примило ислам за време Османског царства.

- Нигде на свету не постоји муслиманска религија, вера, конфесија нити вероисповест, већ само исламска - објашњава Курпејовић.

- Незналачко и недоборонамерно је поистовећивање исламских верника са националним идентитетом Муслимана. На делу је великобошњачки националистички програм због кога се број Муслимана непрекидно смањује. Резултати таквог деловања на Балкану по наш национални идентитет више су него трагични.

Курпејовић подсећа и да су Муслимани у бившој Југославији били један од конститутивних народа. После распада заједничке државе добили су статус националне мањине у већини нових држава. У БиХ имају статус конститутувног, а у Црној Гори мањинског народа. За разлику од њима блиских Бошњака, у Србији немају никакав званични статус, па чак ни удружење.

ПРЕВАЗИЂЕНА ОДРЕДНИЦА? МУСЛИМАН као национална одредница је превазиђена - сматра исламолог Иван Ејуб Костић, који наглашава да је муслиман „верска одредница која се и по самом исламском учењу сматра наднационалном“.
- Муслимани би као верска група своја права као верници требало да остварују преко Исламске заједнице. У Србији и региону проблем је налет бошњачког национализма, који све више поистовећује националну припадност и верску опредељеност. То доводи до тога да верске институције постају националне, што никако није добро. У Србији постоји популација Срба, Рома, Горанаца, Албанаца, Турака, који су муслимани, али који се никако не могу подвести под Бошњаке.

На бројност ове популације указао је последњи попис становништва, на којем се највећи број исламских верника у Србији углавном двојако изјашњавао. Бошњака је пребројано 145.300, а Муслимана 22.300. Готово сва бошњачка популација живи у пет општина - Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље и Прибој. За разлику од њих, на овом простору, живи тек половина српских Муслимана. Остатак је расут по целој територији Републике. У Београду их је 4.000, Војводини 3.400, Новој Вароши 500...

Да ту категорију грађана Србије држава није избрисала са списка националних мањина, каже за „Новости“ директорка владине Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић. Она наглашава да су Муслимани на потезу уколико желе статус мањине.

- Из процедуре за добијање овог статуса нико није изузет - објашњава Пауновићева. - Да би искористили могућности које закон предвиђа, Муслимани морају да се на неки начин организују, од Министарства за државну управу затраже статус мањине и укључе се у процес избора националних савета.

Историчар и врстан познавалац српско-муслиманских односа Салих Селимовић сматра да бошњаштво није историјски утемељено, а да је сличан случај и са муслиманством, које је, такође, промовисано политичком одлуком.

- Иницијатива за организовање Муслимана Србије можда не би била лоша, мада је тешко проценити шта би она донела тим људима. Овакве идеје доста су јаче у Црној Гори, где делује и Матица муслиманска, којој би сигурно одговарало да слична организација постоји и у Србији.