Крајишници у Крњачи: Ране дубоке, нада једва тиња

РАМПА на улазу Колективног центра у Крњачи дели 250 становника од остатка света. У мемљивим баракама 88 породица из Крајине. Већина у тешкој здравственој и материјалној ситуацији. За њих „Олуја“ још траје. Ипак, унутар ових жица нашли су какав-такав мир. Али, да је добро - није, казују готово углас.

Ни после скоро две деценије од „Олује“ избеглице из Хрватске се „нису снашле“ овде. Броје године од првих пуцњева на далматинском кршу, спаљених огњишта по Славонији и Книну. А свака нова годишњица дочекана у привременом смештају убије им још помало преостале наде.

С јадом у грлу и болом у срцу станари овог насеља тешко причају о мукама које су их довеле у овај привремени смештај. Ране су дубоке, кажу, и не ваља их дирати. Поновно сећање на дан када су под ватром хрватских снага морали да напусте своја огњишта буди револт у њима.

- Лакше ми је када се не сећам тих дана - прича Смиљана Додоша, бака од 82 године, која своју старост проводи у Колективном центру, у својој собици од 12 квадрата. - Ма добро је да смо живу главу извукли, има и оних који нису...

На трему испред бараке затекли смо још једну старицу. Драгица Ивковић, са 75 година и тешком муком коју је као избеглица превалила преко својих леђа, и даље не губи дух, а ни смисао за хумор.

- Како сам бежала у Србију?! Па у опанцима, као свака сељанка, како другачије - сећа се тих црних дана бака Драгица, која је у Београд дошла из родних Брђана, села крај Сиска. - А радила сам и као куварица у војсци. А онда сам се овде сналазила како сам умела. За хлеб сам зарађивала као конобарица, у кафани на Палилулској пијаци. Ето, све то, да бих под старе дане спавала, јела, живела у 12 квадрата.

Безбројна обећања која су слушали у протеклих 19 година, почела су да доводе у питање првобитна уверења, како бака Драгице и Смиљане, тако и других са сличном судбином, да је боравак у избегличком центру само привремен. Рајка Манојловић, која је са бебом од три дана дошла у Крњачу, и ту остала скоро две деценије, све мање верује да ће икада и напустити радничке бараке.

- Већ годинама тражимо своје место под сунцем - прича Рајка. - Дођу сви за годишњицу, питају нас како смо и онда нас изнова заборављају. Полако губимо наду да ћемо икада имати свој кров над главом, упркос обећањима која пљуште...

СТО НОВИХ СТАНОВА

Колективни избеглички центар у Крњачи, према најавама београдских власти, биће затворен до краја 2016. године, а породице које у њему тренутно живе добиће боље услове за становање. Предвиђено је да држава, уз помоћ донација, сагради 100 станова у Камендину и Великом Мокром Лугу, где ће се уселити избеглице из Хрватске и Босне, као и расељени са Космета.