И Вест поинт учи од војводе Мишића
03. 08. 2014. у 21:19
На страним војним школама користе се искуства српских битака из оба светска рата, али и 1999. године. Стране катедре за војну доктрину, стратегију и тактику пажњу посвећују Церској бици и пробоју Солунског фронта
КОЛУБАРСКА битка, као једна од најсјајнијих победа српске војске у Првом светском рату, уписана је не само на страницама историје, већ и у војним уџбеницима. Стратегија коју је у борби са јачим и бројнијим непријатељем на падинама Сувобора и Маљена применио Живојин Мишић постала је модел из кога много шта може и данас да се примени у војничком занату.
Бриљантно руковођење колубарском операцијом сврстало је ову ратну епизоду из 1914. године у круг историјских битака које се детаљно изучавају на нашој Војној академији, али које нису непознате ни престижним војним школама у свету, као што су француски Сан Сир, руска Фрунзе или амерички Вест Поинт. Начином распоређивања трупа, тактичким искорацима и прецизним доношењем одлука, Мишић је одржао лекције не само Аустроугарској војсци, већ и генерацијама будућих официра.
Иако је историја света запамтила на хиљаде ратова и небројено примера бриљантног командовања и победа, у збирку битака значајних за војну науку уписано је и неколико српских. Стране катедре за војну доктрину, стратегију и тактику пажњу посвећују Церској бици и пробоју Солунског фронта. Војним школама у свету интересантан је слом војске Краљевине Југославије, али и начин ратовања партизанских јединица током НОБ-а.
Одговор на питање шта је то што је страним војним школама интересантно из ратне прошлости Србије потражили смо, где друго, него на Катедри за друштвене науке Војне академије. Наш саговорник потпуковник Слободан Ђукић, који предаје војну историју, каже да су бурни догађаји на овим просторима дали велики допринос ратничкој теорији и науци из које странци и те како имају шта да науче.
- То се посебно односи на Колубарску битку, која је по много чему посебна - објашњава Ђукић. - Победа у овој бици је освојена маневром уназад, што се у ратовању ретко догађа. Реч је о сукобу у ком је српска страна преузела дефанзивну улогу. После повлачења до Колубаре и околних планина, уследио је контраудар који је непријатеља потпуно паралисао и омогућио бриљантну победу.
Потпуковник Ђукић каже да о значају ове операције довољно говори чињеница да је српска војска заробила чак 42.000 аустроугарских војника, као и огромну количину ратне технике, муниције, опреме...
За разлику од Церске, победу на Колубари пратио је и велики публицитет. Она је дошла у тренутку када је и на источном и на западном фронту дошло до пат позиције, па је инјекција победничке енергије савезницима више него добро дошла. Церска битка, уз то, јесте била тактички успех, али стратегијски није имала већи значај. Није била одлучујућа ни у ком погледу и рат је и после ње настављен са сличних позиција.
Пробој Солунског фронта у страним уџбеницима наводи се као пример борбе у којој јак мотив може да буде пресудан елемент битке. На крилима жеље да се што пре врате у отаџбину, српски војнци повели су јуриш савезничке војске. Истини за вољу, они нису били главна снага на овом фронту (главнину су чинили Французи, а више је било и грчких војника), а Бугари су били готово напуштени од Немачке и Аустроугарске.
Српски официри су се после повлачења преко Албаније, упознали са начином ратовања на западном фронту и доктрином „артиљерија осваја, пешадија заузима“. Командант савезничких снага генерал Д’Епере препознао је мотив Срба и дао им кључну улогу у јуришу на Кајмакчалан.
- На страним војним школама не изучавају се само победе, већ о порази. У том смислу војној науци драгоцена су искуства из Априлског рата, када је Војска Краљевине Југославије која је бројала 1,5 милиона војника побеђена за само 12 дана, и уз свега 900 погинулих Немаца. Примера ради, Пољска је пружила много жешћи отпор у коме је настрадало чак 10.000 Хитлерових војника - наводи Ђукић.
Многи елементи из Априлског рата и данас су актуелни, што је могло да се види током недавних сукоба у Либији или Сирији. Ове ратове повезује тзв. проширена стратегија. Она подразумева вишегодишњу освајачку кампању, која подразумева низ средстава - економске и политичке притиске, обећања, уцене, уношење раздора међу елите... Војна сила долази на самом крају, када је противник изнутра потпуно разорен и ослабљен.
Бомбардовање СР Југославије 1999. године ризница је војничког искуства, која темељно и студиозно изучавају све озбиљне војске света. Овај сукоб који теорија одређује као први велики рат „трећег таласа“, показао је како ће изгледати будући ратови.
- Реч је о изразито асиметричном сукобу где је ратиште било на целој државној територији, што је била потпуно нова појава - указује наш саговорник. - Таква врста рата захтева употрену технике и технологије, а људство је у другом плану. Странцима је сигурно поучна и добра процена југословенског војног врха да не мобилише све расположиве снаге, већ само мањи део.
Допринос нашег сукоба са НАТО војној теорији је и у чињеници да је одбрана Југославије показала да је сам улазак у рат својеврсни успех, јер је претња силом врло често већи проблем од саме силе. Уочено је и да циљ професионалних војски новог времена није у убијању, већ у онеспособљавању виталних система непријатеља. Такође, странцима је драгоцен и наук виђен 1999. године који се тиче употребе система који су до тада сматрани застарелим и бескорисним. Обарање тадашњег чуда технике „невидљивог“ авиона Ф-117 ракетним системом „нева“, показало је да је ова врста наоружања корисна и у условима савременог ратовања.
ГЕРИЛА САМО УЗ ПОДРШКУ НАРОДА
Југословенска верзија партизанског начина ратовања, који је виђен током Народноослободилачке борбе, потврдила је да герилски покрети отпора могу бити успешни само уколико се виде на пријатељском терену и уз наклоност локалног становништва. Ова особина заслужна је што је и Други светски рат у Југославији добио своје место у страним војним уџбеницима.
- Кључна стратегијска одлука донета је крајем 1941. године када је решено да се партизанске снаге из Србије изместе у источну Босну - објашњава Ђукић. - Тито је имао добру процену када је креирао паролу да пут ка Црвеној армији на истоку води - преко Запада. О томе најбоље говори чињеница да је до Бихаћа дошао са свега 600 бораца, а да је тамо врло формирао дивизије.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
БРНАБИЋ О ЕВРОПСКОМ ПУТУ СРБИЈЕ: Идемо ка ЕУ, али бранимо наше националне интересе
ПРЕДСЕДНИЦА Скупштине Ана Брнабић поручила је вечерас да Србија жели да уђе у Европску унију и да се на томе ради, али да Србија жели да иде ка ЕУ уздигнутог чела штитећи, бранећи и борећи се за своје националне интересе.
17. 12. 2025. у 19:27
"ПАРЕ ЗАВРШИЛЕ У АЛБАНИЈИ" Јованов рекао истину о Генералштабу у Скупштини
МИЛЕНКО Јованов народни посланик СНС данас је рекао велику истину у Скупштини Србије. Његове речи у преносу су гледали многи, а ово је сурова реалност и истина о Генералштабу.
17. 12. 2025. у 19:02
ОРБАН ИЗ БРИСЕЛА ПРЕД САМИТ ЕУ: Третман према Србији је лош и срамотан! Србија је најважнија у региону и ништа без ње не може да се уради
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан приликом доласка на самит ЕУ Западни Балкан у Бриселу, на питање новинара о одсуству председника Србије Александра Вучића, рекао да је Србија кључна земља, али да је цео процес проширења доживео потпуни неуспех у последње четири године.
17. 12. 2025. у 18:29
ДА СЕ БЛОКАДЕРИ ПИТАЈУ НЕ БИ БИЛО НИ "МИЛОША ВЕЛИКОГ", НИ БРЗИХ ПРУГА: Како је уништена огромна инвестиција и пропуштена историјска прилика?
ПРОПУШТЕНА је историјска прилика да обновимо односе са САД и уништена је инвестиција вредна 750 милиона евра. Страшно је да једна држава, једна економија, изгуби овакву инвестицију, кажу аналитичари за "Новости", коментаришући одлуку зета америчког председника Џерарда Кушнера, једног од најближих људи америчког председника Доналда Трампа, да одустане од великог пројекта.
17. 12. 2025. у 16:59
ПРЕДСЕДНИК ГРУЗИЈЕ У ПОСЕТИ СРБИЈИ: Вучић сутра са Михалом Кавелашвилијем
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић угостиће у четвртак, 18. децембра председника Грузије Михаила Кавелашвилија, који борави у званичној посети Србији од 17. до 19. децембра, саопштила је данас Служба за сарадњу са медијима председника Републике.
17. 12. 2025. у 16:47
vlada
03.08.2014. 21:26
Nemojte, a garda iz Ohaja?
@vlada - И они уче од војске Србије и окренуто. Србији је корисно да извуче што више искуства од страних земаља јер смо то радили када смо били војно нај успешнији, наиме током душановог царства, првог и другог устанка и првог светског рата.
@vlada - Sta prica ovaj covek, Tito je imao taktiku 1941 pa to je smesno.Prvo nije imao skolovanog vojnog kadra postoji pravilo gerilskog ratovanja,Nisu dzabe Drazu zvali prvim gerilcem u Evropi,sto je fakat.Nego sada Englezi nesto mute pa nasli lakoverne titoiste da nam opet prodaju maglu.Koja je to vojna analiza "dobrog ratovanja "kada svaka ofanziva je bila bezanija i to sa nejacima,ranjenima i kompletnneobucenima.Setite se Sutjeske i Sremskog fronta.TITO JE SVE BIO SEM USPESNOG VOJSKOVODJE....
@vlada - Партизани су ратовали против једне од најјачих восјки икада и то успешно, а био је ту и грађански рат са четницима, балистима, усташама, домобранима, недићевцима итд Сремски фронт и јесте једна од најуспешнијих операција поред ослобађања Београда, Немци су изгубили много више војника од партизана и савезника чак 3 пута више. Дража и Недић су се побринули да Србија опет није изгубила 1 300 000 становника и хвала им на томе без њих би нас сада било ко Хрвата 3 милиона.
Ma kad bi jos samo i mi sami ucili malo od Vojvode Misica!!!!
Коментари (30)