НА коју год страну света отпутују, врате са са медаљама око врата. Пуне руке злата, сребра и бронзе донели су млади математичари, физичари и информатичари, у последњих месец дана, са свих крајева света.

Са олимпијаде у Казахстану стигли су једно сребро и три бронзе. Са олимпијаде у Кејптауну математичари су донели једно знато, три сребра и две бронзе. Ордење су освојили и на балканијадама, такмичењу „Архимедес“ у Букурешту, олимпијади у Казахстану... Све у свему, од почетка година Србији су донели 42 медаље.

Последња признања стигла су са Тајвана, где су четворица младих програмера, пре неколико дана, освојила две сребрне и једну бронзану медаљу. Тим су чинили Димитрије Ердељан, ученик Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, Марко Станковић и Иван Стошић из Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу и Андреј Ивашковић, ученик Математичке гимназије.

Пре њих, шесточлана екипа математичара освојила је шест медаља, у конкуренцији 560 ученика, на олимпијади у Кејптауну. Најуспешнији је био Жарко Ранђеловић из Ниша. Сребро су освојили Анђела Шарковић, Душан Дробњак и Лука Вукелић, а бронзу Иван Танасијевић и Максим Стокић.Са поменуте олимпијаде у Казахстану са медаљама око врата вратили су се Урош Ристивојевић, Михаило Ђорђевић, Лука Бојовић и Јован Јовановић.

ПОМОГЛИ БИВШИ ЂАЦИ ТАЛЕНТОВАНИ средњошколци на такмичења често одлазе са минималним буџетом, или уз финансијску помоћ компанија и појединаца. Још теже је пронаћи средства за њихове менторе. Тако је Милош Милосављевић, професор из Ниша, у Кејптаун са својом екипом отпутовао захваљујући донацији десет бивших ђака гимназије и његових пријатеља.

Највећи расадник ових генијалаца је Математичка гимназија у Београду, која још од седмог разреда основне школе прима посебно надарену децу. Годинама уназад, њихови ђаци, без проблема уписују Оксфорд, Кембриџ и остале најпрестижније факултете на свету, за које неки добијају и пуну стипендију. А за све ове успехе, кажу у школи, припремају се темељно и вежбају дуго и напорно. Јер, без рада, таленат им не би био довољан за велике успехе.

- Већ сам програм по коме уче је другачији него у обичним гимназијама. Има више часова математике, физике и информатике - објашњава Светлана Јакшић из ове школе. - Осим тога, током целе године траје додатна настава за најбоље ђаке, који се припремају за такмичења. А онда непосредно пред одлазак, још интензивније вежбају са менторима. Осим наших наставника, са талентима раде и професори са Универзитета у Београду.

Поред Математичке гимназије, све већи број такмичара последњих година стиже и из нишке Гимназије „Светозар Марковић“. Није да талената није било раније, али да би се успеси низали, потребан је неко да их подстиче, инспирише, учи, а понекад и тера да раде. Ову тешку улогу на себе је преузео Милош Милосављевић (37), професор математике у овој гимназији. Већ 17 година несебично надограђује очигледни таленат својих ученика и главни је „кривац“ за њихов такмичарски дух на великим међународним такмичењима, на којима су се од 1997. до ове године, окитили са чак 28 златних, сребрних и бронзаних медаља.

Милош је и сам био ученик поменутог одељења и један од најбољих математичара у својој генерацији на нивоу тадашње државе, да би затим, као најбољи студент генерације, бриљантно завршио Природно-математички факултет (ПМФ) у Нишу, са просечном оценом 9,85. Још као студент прве године факултета, волонтерски је подучавао талентоване математичаре у својој матичној гимназији. По завршетку студија 2001. па све до 2011. године, радио је као асистент на ПМФ-у, да би га затим, како недавно у шали рече директорка Олга Драгојловић, гимназија киднаповала, па је сада у сталном радном односу и са талентима ради искључиво за професорску плату.

Наши информатичари у Тајвану

- Пресрећан сам, поносан и почаствован што радим са тако талентованим ученицима. Не жалим када слободно време делим са њима, припремајући их за такмичења, а највеће признање за тај рад су ми њихове награде и медаље - скромно ће професор Милосављевић.

Сви ученици, који се по правилу са такмичења враћају Ниш окићени медаљама, прве речи захвалности упућују управо свом професору. Тако је било и пре неки дан, на пријему у Градској кући за освајаче златне и сребрне медаље на последњој међународној математичкој олимпијади У Кејптауну, Жарка Ранђеловића и Анђелу Шарковић.

- Од срца хвала професору Милошу, јер уз знање, он једноставно, на неки необјашњив начин, у нама пробуди такмичарски дух. Са њим смо далеко сигурнији у успех и велика је част имати таквог учитеља - рекли су тада Жарко и Анђела.

О свом професору исто мисле и остали млади нишки математичари. А он, осим што одлично познаје математику, такође познаје и своје ђаке. Зна „како они дишу“, познаје њихове родитеље, упознат је са њиховим „слабостима“ и препознаје сваки тренутак када је потребно да их охрабри на такмичењима.