ДОК поједине европске земље потресају протести противника абортуса због увођења пилуле за побачај у болнице, у Србији се, како сазнајемо у медицинским круговима, поступак регистрације ове таблете приближава завршној фази. Када буде уведена, свакако ће олакшати женама прекид трудноће и учинити га хуманијим. Али, копља се ломе око тога да ли ће и колике последице бити по наш, ионако низак, наталитет.

Србија ову пилулу дочекује као земља у самом врху по броју побачаја у односу на број рођене деце и број становника. Званична статистика каже да се годишње у државним болницама обави око 20.000 абортуса, а процене су да их је на приватним клиникама бар још толико. Ако се узме да је прошлог септембра у школске клупе село око 71.000 првачића, то значи да сваке године изгубимо више од половине једне генерације! Или изгубимо град величине Обреновца. Занимљиво је и да је већ годинама, према подацима Републичког завода за статистику, број рођених управо за 40.000 мањи од броја умрлих у земљи. Само у престоници за 12 месеци 8.000 беба не добије шансу да живи.

Највећи број жена прекида трудноћу између 25. и 33. године, а затим између 35. и 44. Углавном оне које нису рађале или које имају двоје деце. Мада статистика Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ показује да у укупном скору, уз мање осцилације, пада број абортуса од 2008, важно је знати да пада и број рођених. Тако смо у 2009. на 70.299 рођења имали 22.733 абортуса, а у 2012. на 67.257 рођења 20.335 прекида трудноће.

- Имајући у виду ниво рађања и обим коришћења ефикасне контрацепције, има се утисак да се по учесталости абортуса и даље налазимо на истом нивоу као пре неколико деценија. Ако је тако, онда је стопа абортуса око 90 на 1.000 жена старости 15-44 године, што значи да у свакој календарској години свака дванаеста жена намерно прекида трудноћу. У популацији адолесценткиња пада учесталост рађања, бар међу девојкама старијим од 16 година. С обзиром на то да мали број користи ефикасну контрацепцију, може се претпоставити да расте учесталост намерних прекида трудноће - каже др Катарина Седлецки, саветник у Републичком центру за планирање породице при Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“.

ЦЕНА ОКО 15.000 ДИНАРА АБОРТУС пилулама развио се у Европи крајем осамдесетих година прошлог века и легализован је до данас у 25 земаља. Француска фирма „Роусел Уклаф“ избацила је таблету 1980, а она је у званичној употреби, прво у Француској, од 1988. Данас се таблете негде дају чак и амбулантно. Ако ускоро буду легализоване у Србији, њихова цена могла би да буде око 15.000 динара.

Шта ће женама донети евентуална регистрација медикаментног прекида трудноће, како се он званично зове, односно „хемијског абортуса“, како је прозван у свету? Важно је знати да он за Србију није баш потпуна новина. Осим што се може наћи на „црном тржишту“ и прошверцовати из неке од земаља у којима је регистрован, у оквиру студије Светске здравствене организације, када су испитиване две различите дозе лека за побачај, „мифепристон“ је пре десет година, званично примењиван и у Гинеколошко-акушерској клиници у Новом Саду и у ГАК у Вишеградској, у Београду. Ове Клинике су имала одобрење Министарства здравља. Пилула је само у новосадској Клиници за гинекологију, током нешто више од годину дана, примењена код око 250 жена. Компликација није било, па се стручњаци слажу да је ово најкомфорнија метода абортуса до десете недеље трудноће.

У већини земаља у којима је регистрован, „мифепристон“ се дистрибуира у болницама у којима је законски дозвољено вршити абортус. Сам чин, међутим, одвија се код куће, због чега се метода и сматра хуманијом. Тако је пракса у Чешкој, која је последња увела лек, прошле недеље, да се прва од четири таблете, колико се тамо пије, узима у болници. Она, практично, убија плод. Остале, које служе да се избаци фетус и плацента, пију се код куће.

Према речима проф. др Александре Капамаџије, начелнице Завода за планирање породице Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра у Новом Саду, ова метода је најбоља алтернатива хируршком абортусу за такозване младе трудноће:

- Може се применити за трудноће до 10 недеље, и има предност у односу на хируршки абортус. С обзиром да се не користе инструменти, знатно је смањена могућност компликација и инфекција. Продужено крварење, које може да траје и две недеље, једна је од нуспојава.

Ако би се лек регистровао, а метода укључила у наше клинике, пацијенткиње би са личном картом, потврдом о крвној групи и изјавом да желе да прекину трудноћу излазиле са клинике са пилулама у џепу. Након што попију таблете, у болницу се враћају за 24 до 48 сати. Тада им се вагинално убризгава други лек и у половини случајева у наредна три сата долази до спонтаног побачаја. Код 45 одсто пацијенткиња до побачаја долази у року од 24 часа. Само код пет одсто жена потребно је урадити ревизиону киретажу, ако има заосталог ткива фетуса.

НЕ ЗА СТАРИЈЕ ОД 40 У веЋини земаља медикаментни прекид трудноће уведен је без јавне расправе, а критичари, осим моралног аспекта и страха од пораста броја абортуса, наводе и нерегистроване ризике по психу жене. Лекари се такође плаше тужби због могућих последица, с обзиром на то да се сам побачај обавља често код куће. Противници таблета још тврде да оне могу оставити дуготрајне последице по хормонални систем и репродуктивне органе жене. Друга таблета која се узима, хормона простагландина, може изазвати велике мучнине, јаке болове и повраћање. Медикаментна метода у Европи не препоручује се страственим пушачима, старијима од 40 година, онима који имају хронична обољења и дуже време примају кортисонтерапију.

- Два су основна метода за прекид трудноће које Светска здравствена организација сматра безбедним. Један је хируршки, а други медикаментни, и оба су приближно једнако ефикасна. Први подразумева хируршки поступак који се код нас обично изводи у условима опште анестезије. За жену је то стресогено искуство, а постоји и могућност повреда унутрашњих полних органа. Други се изводи применом два препарата. Први треба да заустави даљи развој трудноће, а други да олакша избацивање концептуса. За велики број жена је мање трауматичан - објашњава др Седлецки.

Она верује да увођење ове пилуле неће утицати на даљи пад наталитета у Србији. За непланиране трудноће криво је непостојање системског решења везаног за образовање младих о заштити и изузетно ниска учесталост коришћења ефикасне контрацепције. А низак ниво рађања је условљен низом различитих фактора, који немају везе са абортусом.

- У Шведској и Француској, у којима се више од половине прекида трудноће обавља медикаментним методом, ниво рађања је много виши него у Србији. Ипак, важно је да овај прекид трудноће остане под контролом здравственог система, односно да жене не могу да га набављају преко интернета или у апотеци - поручује др Седлецки.

Са њом се не слаже социолог политике Љубиша Деспотовић. Он сматра да се „гура под тепих“ морални, национални, социјални и популациони аспект целе приче. А питање је далеко сложеније од једне пилуле и своди се на то да ли ико, па и мајка, има право да прекине живот у зачетку.

- Вероватно је абортус пилулом хуманији и једноставнији за жену, али то би било исто као кад бисмо самоубицама продавали табелете јер је далеко људскије него скакање с моста или вешање! Како ја то видим, ово је само још једна у низу мера за убрзану депопулацију становништва, посебно на полупериферији, као што је наша земља, која иначе има негативан природни прираштај.

По њему, уместо да држава олакшава прекиде трудноће, треба да образује младе да не западају у тај проблем. Депопулационе мере дели на економске (толико сиромашење грађана да се они питају за шта вреди живети и стварати нови живот), и остале. У те друге, између осталог, спада и контаминација токсичном храном, пићем и информацијама, које нас емоционални и психолошки подривају. Ту спада и тотална либерализација абортуса.

- Разлози за депопулационе мере могу неком да личе на теорију завере, али су врло реални и иза истраживања стоје озбиљни научници. Светских природних ресурса је све мање, климатске промене су све видљивије, а планета је пренасељена. Зато корпоративна и банкарска елита тихо и суптилно „ослобађа“ јужније пределе у којима ће се моћи живети за миграције које следе - закључује Деспотовић.



СПЦ ТРАЖИ ЗАБРАНУ

СПЦ је више пута тражила од државе да забрани абортус, осим у случајевима када се обавља из медицинских разлога. Прошле године су на овакав захтев жучно одговорили посланици у оквиру Женске парламентране мреже, који су поручили да се борба за повећање наталитета не добија укидањем права жена, већ бригом за жене и децу - повећањем давања, несмањивањем једнократне помоћи, битком против породичног насиља, бољим регулисањем алиментационих исплата... Жене су такође истакле да забрана абортуса не би смањила њихов број, већ их само превела у „сиву зону“. У свету се годишње изведе око 40 милиона абортуса, од којих је половина нелегална. Око 200.000 жена умре сваке године од последица.