ЈЕДАН од зачетника приватног сектора на Космету, власник некада најуспешније фирме у Приштине Зоран Станишић (60), економиста и инжењер електротехнике, већ петнаест година покушава да оствари право над сопственом имовином. Власник некада најуспешнијег мултиетничког предузећа „Сигма комерц“ у породичном власништву, у разговору за „Новости“ тврди да је на Космету на делу најперфиднији вид отимачене српске имовине.

- У покушају да заштитим своја права, али и имовину на Космету, заступа ме пет европских адвоката који кажу да су моји судски предмети еклантантан пример највулгарнијег институционалног силеџијства које постоји на свету. Страшно је што се све то одвија пред очима међународне заједнице, јер је до 2007. све то „аминовао“ Унмик, а сада Еулекс само посматра легализацију и завршницу етничког чишћења Срба - прича огорчено Станишић.

Тврди да, иако свесни неправде која се чини Србима, представници међународне заједнице прећутно толеришу отимачину српске имовине у Покрајини.

КИДНАПОВАЊЕ МАЈКЕ ИАКО је поднео тужбу и за киднаповање своје мајке Десанке, наводећи имена киднапера, иначе радника који су били запослени у његовој фирми, Станишић каже да је међународни тужилац њену петнаестодневну отмицу третирао као незаконито притварање, а 2006. предмет прогласио за застарео.

- Моје предузеће „Сигма комерц“ и данас представља пример пљачке наше вековне имовине, брисање јаких хришћанских породица, али и чињеницу да је нелегално стечен капитал албанских узурпатора легализован кроз институције Косова. Најстрашније је што сви судски предмети против узурпатора воде ка „инструменту“ застарелости - наводи Зоран, који годинама води судске спорове против Унмика, косовских, али и надлежним међународних институција.

И док се присећа да је 2005. године накратко успео да поврати своју кућу и фирму у коју је ушао уз помоћ Унмик полиције, што је после мартовског погрома над Србима било незамисливо, Станишић наглашава да је био принуђен да свој посед напусти две године касније када су му у више наврата разбијали прозоре и проваљивали у објекат.

- Готово све водеће дипломате знале су за мој случај, јер сам се жалио свима - шефовима Унмика, Кфора, других међународних организација... Иако су ми говорили да сам у праву, нико није предузео ништа да допринесе повратку узурпиране имовине, не само моје, већ и осталих протераних и опљачканих Срба са Космета - закључује Станишић, који највећу захвалност упућује шефу Руске канцеларије у Приштини Сергеју Базукину, који се, каже, једини интересовао за Зоранову безбедност и безбедност његове 80-годишње мајке током двогодишњег боравка у Приштини.

ПРИМЕР

- МОЈ пример је заправо „рецепт“ по коме се вршило етничко чишћење у градовима на Косову. Преко утицајних и богатих људи слала се порука да повратка не може бити - сматра Зоран, и напомиње да су његов пословни простор са целокупном опремом заузели Албанци блиски Хашиму Тачију, односно да су у узурпацији фирме предњачили његови дотадашњи радници Албанци Урхан и Алберт Фазлију, који су после протеривања Срба јуна 1999. године основали ново предузеће - „Илир канон Косова“.