АКО се становништво у поплављеним подручјима буде придржавало препоручених хигијенских мера, епидемије после поплава, бар оне цревних болести, могу да се избегну, тврде епидемиолози. Али, тамо где већ данима нема воде, па чак и где је стигла само техничка, која може да се користи једино за тоалете, тешко је одржавати хигијену на завидном нивоу. Стомачне епидемије, ипак, могу да се „задрже“ као локалне, а оно што највише, чак и међу стручњацима, ствара зебњу, јесте опасност од грознице Западног Нила: антивирусни лек не постоји, а код пацијената с најтежом формом болести може да се делује само симптоматском (корективном) терапијом.

И без поплава, прошле године су у Србији са најтежом клиничком сликом ове болести - запаљењем мозга и можданих овојница - регистрована 243 оболела, од којих је 35 умрло.

- Сада има много водених површина, топло је, а то погодује комарцима - упозорава професор др Драган Делић, директор Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије и председник Републичке комисије за заштиту становништва од заразних болести. - То може да буде велики проблем. Цревне инфекције лако се препознају и лече, са хепатитисом А и Е, који се уобичајено јавља после поплава, такође, не очекујемо никакве проблеме у дијагностици и терапији. Али, хендикепирани смо када је у питању грозница Западног Нила, болест се у одређеним случајевима врло брзо развија до најтеже форме, а постоји само корективна терапија.

ПОПЛАВЉЕНИ УСЕВИ НИСУ ЗА ИСХРАНУ УПРАВА за заштиту биља и фитосанитарна инспекција упозориле су пољопривредне произвођаче који се враћају на своја имања са којих се вода повлачи, да не убирају усеве пољопривредних култура и не користе их за исхрану! Засаде различитих врста поврћа, воћа и друге пољопривредне културе, као и пољопривредне производе ускладиштене у амбарима, не треба користити за исхрану, с обзиром на то да поред могућности контаминације бактериолошким изворима загађења, постоји и могућност хемијског загађења!

Само на Инфективној клиници КЦС лане су лечена 182 пацијента са најтежом формом ове болести, а проф. Делић каже да се процењује да је било бар 1.000 инфицираних.

- Ситуација настала услед поплава и евакуације становништва из угрожених подручја представља свакако висок епидемиолошки ризик за појаву епидемија заразних болести - каже магистар Бојана Гргић из Одељења за превенцију и контролу заразних болести Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. - На основу званичних извештаја, који се из мреже института и завода за јавно здравље достављају сваког дана, засада се бележе појединачни, изоловани случајеви оболевања од цревних заразних болести. Они су испитани и међу њима није утврђена епидемиолошка повезаност. Оболели су изоловани како би се спречило ширење инфекције, и медицински збринути.

Докторка Гргић каже да је у два колективна центра забележена и појава вашљивости, али су у оба центра ове особе изоловане и подрвгнуте одговарајућем лечењу.

Опасност од зараза трајаће наредна два-три месеца.Епидемиолози апелују на становништво да избегава контакт с прљавом водом и да никако сами не уклањају угинуле животиње.

У току ове вандредне ситуације формирано је тело на националном нивоу, у надлежности Министарства пољопривреде и заштите животне средине - Сектора за ветерину, које ће координисати активности дезинфекције, дератизације и дезинсекције (ДДД) на поплављеним подручјима.

На терену ће радити и екипе института и завода за јавно здравље. После детаљног механичког чишћења (уз обавезну примену опреме за заштиту руку, лица и горњих дисајних путева, косе и заштитне обуће) и прања свих захваћених површина, дезинфекција се спроводи искључиво хлорним препаратима.