Потоци потопили Србију

ЛЕШНИЦА, Штира, Жеравија, Скрапеж, Кладница, Турија... Реке и потоци сликовитих и идиличних имена, за које често сем мештана околних села, нико није ни чуо, претходних дана претворили су се у застрашујуће бујице које су оптеретиле корита Колубаре, Саве, Мораве и изазвале незапамћен потоп.

Без обзира на то што је реч о елементарној непогоди каква се, статистички гледано, јавља једном у хиљаду година, стручњаци се слажу - ово је упозорење које више не смемо да игноришемо.

Гаранција да се потоп оваквих или сличних размера неће поновити - нема. Ма колико то било неочекивано или ретко. Морамо да будемо спремни на могућност да сличне непогоде поново задесе Србију.

Главни узрок катастрофе која је снашла нашу земљу јесте екстремна количина падавина коју наши водотокови нису могли да прихвате. За три дана пало је више кише него што иначе падне за три месеца. Тако се догодило да безимени потоци чија су корита током летњих месци сува, нарасту до библијских размера. Или да Пожеги и Косјерићу запрети до тада безазлени Скрапеж, а у Трстенику помахнитала Љубостиња понесе све пред собом.

Како објашњавају стручњаци из Института за водопривреду „Јарослав Черни“, наши насипи пројектовани су да издрже такозване „стогодишње воде“, односно количину воде која се статистички јавља једном у веку. За бујице које су наишле нико није био спреман. Ситуацију са Колубаром чак и стручњаци описују као чудо.

- Велике воде су случајни догађај и дешавају се повремено. Ми једино можемо да израчунамо статистичку вероватноћу таквих догађаја - објашњава Марина Бабић Младеновић из института „Јарослав Черни“. - Земља не може да се одбрани од сваке поплаве, а све што превазилази стогодишње воде сматра се елементарном непогодом. Ипак, то не значи да не можемо да учинимо ништа. Морамо да будемо спремни на могућност да нам се слична непогода понови. Румунија је имала таква искуства и извукла је озбиљне поуке из тога.

Наша саговорница каже да је скептична према причама о утицају климатских промена, али да је чињеница да су падавине постале екстремне. Истиче и да је мајски поплавни талас веома необичан, јер се такве непогде обично дешавају у време када се топи снег.
Наравно део невоља и у овако ектремним условима могао је да буде избегнут уз бољу организацију и праћење водотокова. Главни проблем је што се сливови не прате у целини. Тако је Кризни штаб у Ваљеву бринуо о катастрофи која их је задесила у њиховом делу тока Колубаре, али нико није на време упозорио на то шта ће се десити када незапамћена количина воде које је кренула коритом ове реке стигне до Обреновца. Ситуација у Ваљеву морала је да буде схваћена као аларм који оглашава обавезну евакуацију у Обреновцу.

Река Колубара која ће после ове катастрофе бити по злу запамћена у Србији дуга је 123 километара и настаје у Ваљеву од Обнице и Јабланице. На путу до Саве у њу се уливају многобројне мале притоке попут Рабаса, Кладнице, Тамнаве, Љубостиње, Градца, Лепенице, Турије...

При наглом отапању снега на Ваљевским планинама и обилним кишним падавинама, поплаве у подручју реке Колубаре и њених притока нису реткост, али потоп оваквих размера никад није забележен.

- Ваљево је успело да се одбрани од последње поплаве захваљујући превентивним мерама и регулацији реке Колубаре какву ретко који град има - каже Милан Михаиловић, начелник Окружног штаба за ванредне ситуације у Ваљеву. - Унапред смо знали да нас чекају велике падавине и количине воде за које постојећи систем за одбрану од поплава није пројектован.

У Свилајнцу су веровали да је Ресава укроћена после великих поплава 1969. и 1970. године и да више неће плавити град. Па ипак кише без краја и набујали потоци (чак 52 притоке има ова река) учинили су да се Свилајнац нађе под водом.
И раније се у Рађевини дешавало да Ликудра, Брштица, Бобоштица, Чађавица... чине зло, али штета никада није била ни близу размерама ове катастрофе.
Лозничком крају највећа опасност прети до Јадра, али показало се да велике проблеме могу да направе и различити потоци и речице попут Лешнице, Кореничке реке, Јошевачке, Штире и Жеравије.