Преузимамо гробља у Русији

ПАРЦЕЛЕ у Србији на којима су сахрањени руски и совјетски војници из Првог и Другог светског рата биће на неограничено време и бесплатно уступљене Русији, која ће водити бригу о гробницама својих сународника који овде почивају. Истовремено, и Србија ће преузети локације у Русији где почивају Срби и Југословени страдали у ратовима.

Ово је кључни део уговора између наше земље и Руске Федерације, који је ратификовао председник Русије Владимир Путин, и на коме ће се темељити будуће одржавање војничких гробаља, споменика и меморијалних комплекса двају народа. Овај акт предвиђа формирање руско-српске мешовите комисије која ће да надгледа спровођење договора.

Овај споразим између Београда и Москве требало би да трајно реши питање одржавања, финансирања и обнављања меморијалних комплекса и почивалишта војника. Према расположивим подацима, у Србији постоји чак 17 руских и совјетских војних гробаља на којима је сахрањено преко пет хиљада совјетских војника. Широм републике расуто је и око 50 меморијала, као и низ гробова из времена Првог светског рата у којима је сахрањено око хиљаду руских војника. Процењује се да се на територији Русије налази 35 гробова српских војника из Другог светског рата.

Српски војници који су свој вечни мир нашли у Русији коначно ће добити достојна обележја и дугорочно одржавање. Хумке на самом истоку Европе, међутим, чине само мали део српских војничких гробова расутих широм меридијана. Посмртни остаци остаци српских и југословенских солдата расути су на 676 локација у чак 40 држава. Процењује се да у војничким гробницама почива и до 300.000 покојника.

О великом броју војних гробаља и меморијала држава годинама није водила бригу, па су многа и даље у веома лошем стању. Према грубим проценама само за најелементарнија одржавања објеката годишње је потребно око 80 милиона динара, а већ годинама из буџета се издваја неколико пута мање новца.

Мало је познато да у Алжиру почивају 324 српска војника умрла у француским болницама у Првом светском рату. У Тунису је сахрањено око 2.500 српских војника, Француској 748, Грчкој 8.500. Велико почивалиште српских војника је и Чешка - у Оломуцу је сахрањено 1.200, а у Јиндриховцима још 7.200 српских војника умрлих у заробљеништву у Аустроугарској. Војничке хумке расуте су и у Египту, Великој Британији, Норвешкој, Пољској, Словачкој...

У Министарству за рад које води бригу о меморијалима кажу да је већина војничких гробаља, упркос скромним средствима, у пристојном стању.

- Већина војничких меморијала, гробаља и костурница у свету од 2003. године до данас је обновљена - кажу у овом министарству. - У сарадњи са нашим амбасадама, које прате њихово стање на терену, сваке године правимо листу приоритета за обнову. Највише оштећења санирано је на објектима у Македонији, али и у Румунији и Грчкој.

СРПСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ

МЕЂУ великим српским почивалиштима је и Аустрија. Приликом недавне посете председника Томислава Николића овој земљи јавност у Србији је сазнала да је само на гробљу Рајдердорф, највећем војничком гробљу у Горњој Аустрији, сахрањено чак 8.000 српских војника. Реч је о ратним заробљеницима из Првог светског рата, интернираним у аустријским радним логорима. Већина њих преминула је од последица епидемије тифуса која је десетковала логораше.