На Косово бачено 10 тона уранијума

Извештај састављен током бомбардовања никад није објављенУједињене нације су сакриле од јавности извештај шефа мисије за просторни програм УН Бакарија Кантеа у коме се каже да је НАТО 1999. године, током бомбардовања, бацио на Косово близу десет тона осиромашеног уранијума, јавио је портал Газетаекспрес.

Извештај иде даље објашњавајући да се бомбардовање НАТО снага десило у времену сетве, а осиромашени уранијум је утицао на квалитет ваздуха, земље и воде, што је резултирало последицама у ланцу исхране. Као последица тога будуће генерације су изложене повећању броја оболелих од рака, леукемије, абортуса, деформација новорођених беба, наводи Газетаекспрес.

Део извештаја шефа комисије ОУН Бакарија Кантеа 1999. године о ужасним последицама бомбардовања Србије никада није јавно објављен. Делови тог извештаја су, ипак, доспели у јавност захваљујући независном америчком новинару Роберту Џејмсу Парсонсу.

- Сваки значајнији циљ у Србији током НАТО бомбардовања 1999. године гађан је различитом врстом оружја. Један од највиших званичника УНЕП (Програм Уједињених нација за животну средину чији су стручњаци истраживали последице бомбардовања) потврдио ми је то. Они су заправо тестирали оружје на цивилном становништву. То је незапамћен ратни злочин.

- У то време спроведена је страшна кампања у медијима да би се сакриле катастрофалне последице бомбардовања и оправдао напад на Југославију - каже Парсонс. - Тим УНЕП је, док је још трајало бомбардовање, саставио прелиминарни извештај о хуманитарној катастрофи који је изазвало бомбардовање осиромашеним уранијумом, али тај извештај никада није званично објављен. Када сам га ја објавио у новинама, и сам сам трпео велике притиске због тога. У то време још је било живо сећање на последице које су амерички војници трпели због коришћења уранијумске муниције у Заливском рату. НАТО ни по коју цену није хтео да дозволи да се говори о осиромашеном уранијуму у Европи.

НАТО је, према Парсонсовим речима, покушао да спречи Уједињене нације да после рата пошаљу тим истраживача у Србију. На крају, направљен је компромис - екипа Уједињених нација је дошла у Србију, али нигде нису ишли без пратње НАТО војника. Тај други извештај објављен је 2001. године.

- Водили су их искључиво на места на којима није коришћена уранијумска муниција или на локације које су пре тога очистили. Извештај који је после тога састављен је бесмислен - каже Парсонс. - Западни медији се тим проблемом готово уопште нису бавили. Из неког разлога једноставно су слушали оно што је Џејми Шеј говорио.

Међутим, код службеника и војника који су после бомбардовања послати на Косово свест о опасности од радијације изазване посејаним уранијумом и те како је постојала. Парсонс наводи пример холандских војника који су упозорени да на Косову не једу ништа ван војних база у којима су им служили увезену храну.

- Фредерик Бартон, заменик високог комесара УН за избеглице, тражио је од Светске здравствене организације да уради студију о утицају уранијумске муниције. Та студија никада није завршена, јер је Међународна агенција за атомску енергију искористила своје право да то заустави - објашњава Парсонс. - Ипак, један руски професор из СЗО дао је незавршен извештај Бартону. После тога, он је тражио да се на Косово не шаљу труднице, као и да се уведе правило да нико не може да буде послат на Косово ако не жели. Бартон је након тога остао без посла, иако је већ био виђен за наследника Садако Огате на челу Комесаријата.

Причу о катастрофалним последицама сејања уранијума на територији наше земље оживели су последњих дана медији у Приштини, који су први пут отворено проговорили о овом проблему. Албанске власти на Косову заташкавале су пред својим становништвом да је бомбардовање осиромашеним уранијумом највише штете нанело управо на територији ове покрајине, где је, према извештају, бачено око десет тона бомби са осиромашеним уранијумом.

Да је ситуација на Косову далеко драматичнија него у остатку Србије, објашњава нам и др Илија Плећаш, научни саветник Института "Винча". Његов тим је био задужен да "чисти" територију гађану уранијумским пројектилима, али северно од Косова. У јужној покрајини, објашњава, до данас нема сазнања да је организовано уклањање осиромашеног уранијума са терена.

Са друге стране, стручњаци Института "Винча" и припадници војске очистили су терен од заосталих НАТО пројектила, где год је северно од Косова гађано муницијом са осиромашеним уранијумом. Проблем је био што су налог да то раде добили чак три године након бомбардовања. За то време уранијум из пројектила спирале су кише, а опасне честице доспевале су у земљу и воду. Очистили су локације Рељан у општини Прешево, Пљачковицу крај Врања, Братоселце и Боровац на територији Бујановца.

- Одговорно тврдим да мимо ових локација нигде није било уранијумске муниције. Проверавали смо све делове Србије и ништа нисмо нашли - изричит је др Илија Плећаш, научни саветник Института "Винча". - Можда је на овим локацијама на југу остао неки пројектил, али дубоко у земљи, па нисмо могли да га откријемо. Све што је било до једног метра дубине, извађено је. Тада смо донели између 15 и 20 сандука тог радиоактивног материјала у "Винчу", спаковани су у још сигурније паковање и одложени у Хангар 2, где се и данас чувају.

Проблем је, напомиње наш саговорник, што Србија никада није изградила трајно одлагалиште радиоактивног материјала, већ се ови пројектили и други озрачени материјали чувају у научном институту на периферији Београда.

ЕПИДЕМИЈА МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ

ДРАМАТИЧНЕ прогнозе онкоепидемиолога проф. др Миодрага Ђорђевића о последицама НАТО бомбардовања на здравље становништва не само да су се обистиниле, него је статистика још више забрињавајућа од његових прогноза. Пре 13 година проценио је да ће стопа оболевања од малигних болести порасти за 15 одсто, а већ сада је достигла 17 процената.

- Прво је могао да се примети пораст оболелих од леукемије, као последица изложенисти радиоактивном зрачењу и први случајеви оболевања повезани са бомбардовањем откривени су код италијанских војника - подсећа проф. Ђорђевић. - Потребно је од 10 до 20 година да би радиоактивност, у комбинацији са другим факторима ризика, изазвала такозване солидне туморе.

Само у 1999. од малигних болести оболело је око 30.000 људи, а умрло око 19.000. Сада се болест октрива код 37.000 пацијената годишње, а умире их 21.000.