НЕШТО више од 52.000 захтева за повраћај имовине одузете после Другог светског рата стигло је у Агенцију за реституцију до петка, 28. фебруара. Очекује се да ће у понедељак, када истиче рок за предају, овај број достићи, а можда и премашити 60.000. Стари власници и њихови наследници махом траже куће, станове и оранице.

- У последња два месеца добили смо више захтева него у претходне две године заједно. Било је дана када смо за 24 сата примили више него за месец или два у току прошле године. Просечно стиже по 2.500 захтева дневно - каже за „Новости“ Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

О сваком упиту који је поткрепљен комплетном документацијом Агенција одлучује у року од шест месеци, док је просечно време за одлучивање о компликованим захтевима годину дана.

- Очекивали смо да ћемо одлучивање о свим предметима где је у питању враћање у натури, осим код пољопривредног и шумског земљишта, завршити за годину до годину и по. Међутим, са овим бројем захтева сигурно ће нам бити потребне две године. Што се тиче новчаног обештећења, са издавањем обвезница почеће се догодине, а оне доспевају на наплату 2030.

ТУЖБЕ ЗБОГ ШТЕТЕ ДРЖАВА је много изгубила дозволивши откуп национализоване и конфисковане имовине, јер је тадашња тржишна вредност тих некретнина била далеко испод стварне, подсећа Константиновић. По њему, овакви уговори се данас могу оборити, јер је реч о школским примерима правног института оштећења преко половине. То значи да су станови и куће продати испод половине стварне вредности. Од тога када је некретнина откупљена, зависи и успех у спору. Он је загарантован ако су откупљене у последњој деценији. Тужбе могу да поднесу бивши власници и њихови наследници, а у спор би био укључен и правобранилац.

Проблем су, наравно, оранице. Закон предвиђа натурално враћање или, ако оно није могуће, обештећење, што је најнеповољнија солуција за старе власнике пошто су накнаде симболичне. Земљиште не може да буде враћено ако је на њему било шта сазидано, макар то био систем за наводњавање, а максимална накнада без обзира на величину њива је пола милиона евра. То би значило да људи за стотине хектара, уместо неколико милиона евра, добијају 500.000. Ако би земљу добили у натури и евентуално је сами продали, тржишна цена била би најмање десет пута већа. Зато се стари власници надају супституцији, односно враћању земљишта адекватне квадратуре, ако већ не могу да добију назад своју парцелу.

- Очекује се да ће доћи до промене закона о реституцији, и ако се он промени, биће нам потребне три године да завршимо са враћањем ораница. Ако не, неизвесно је шта ће бити са пољопривредним земљиштем - каже Секулић.

Из Мреже за реституцију поручују да су задовољни оним што је Агенција урадила упркос томе што је закон лош, и то баш у делу који се односи на повраћај њива и пашњака.

- Мада је то било могуће, масовније враћање није ни почело - каће Миле Антић из Мреже. - Стари власници су добили мање од 2.000 хектара плодног земљишта. Зато је потребно хитно мењати закон и увести супституцију оних њива које су прошле кроз комасацију.

ВРАЋАЊЕ ЗАУЗЕТИХ СТАНОВА ТИХОМИР Константиновић такође сматра да сву имовину треба вратити у натуралном облику ако постоји и данас, док лица која су откупила станове у национализованим и конфискованим зградама треба на адекватан начин обештетити и понудити им уговоре о закупу са старим власницима на 10 година. У том периоду држава треба да им обезбеди кредите под повољнијим условима на дужи рок да реше стамбено питање.

Антић подсећа да је почетком деведесетих најмање 150.000, а можда и свих 180.000 хектара већ враћено управо супституцијом. Зато је логично да се она настави:

- Било је случајева, посебно у околини Београда, да су тада као замена враћене оранице које су сада тражене у реституцији. Земљишта дефинитивно има довољно и оно може да буде враћено физички, и да држави још остане доста. Услов је да власт успе да се супротстави лобистичким групама и тајкунима. Они преко својих људи опструишу враћање, јер су највећи узурпатори државног земљишта. Јављали су нам се људи из Војводине који су хтели да узму у закуп своје њиве док им и формално не буду враћене. Међутим, тајкуни су на лицитацијама толико дизали цену да људи нису успевали да постану закупци властите земље.

Према Антићевим информацијама, до сада је тражено око 120.000 хектара плодних њива.

БРОЈКЕ* 52.000 захтева Агенција примила до петка
* 2.500 захтева стизало свакодневно
* 120.000 хектара њива је траЖено до сада

Иначе, занимљиво је да је прва иницијатива за доношење закона о денационализацији и повраћају одузете имовине поднета још 1988. Савезном парламенту ју је поднео београдски адвокат Тихомир Константиновић. Због својих ставова, имао је непријатности у једнопартијском систему.

- Подносио сам судовима тужбе за враћање одузете имовине и стављао предлоге за привремене мере забране продаје национализоване и конфисковане имовине. Само три суда, у Нишу, Великој Плани и Суботици, усвајала су их и забрањивала продају. На једном саветовању на Копаонику, средином деведесетих, имао сам реферат о рехабилитацији и денационализацији, када ме је један судија Врховног суда оштро напао као „народног непријатеља“. Исти судија је данас један од највећих бораца за реституцију, и не само он, већ и многи слични - каже Константиновић.