Реклама скупља од науке

УПРАВНИ одбор Центра за промоцију науке предложио је смену директорке ове установе Александре Дрецун, сазнају „Новости“. Најозбиљнији кандидат да је замени у директорском кабинету је Иван Ракоњац, предавач на Високој школи за пројектни менаџмент.

Ова кадровска промена чува се у тајности, све док министар просвете у техничкој влади проф. др Томислав Јовановић и званично не стави параф на смену Александре Дрецун.

- Чуо сам да је управни одбор предложио смену, али не знам детаље. Нисам још добио да потпишем њену смену - потврдио је министар Јовановић.

Уздржан од коментара о разлозима за предлог разрешења је и новоименовани председник Управог одбора др Богољуб Зечевић. Осим њега, за чланове су именовани проф. др Петар Станојевић, професор Војне академије и Факултета за мала и средња предузећа, и Иван Радетић, инжењер у фирми „Про-ИНГ“ д.о.о.

- Влада Србије нас је именовала у децембру, а једину седницу имали смо почетком фебруара - каже за „Новости“ др Богољуб Зечевић, председник УО Центра. - Да би била смењена директорка, потребно је да је министар просвете разреши. А ту још има недовољно познатих информација и неусаглашености. Сувише кратко сам у УО да бих говорио о детаљима и раду.

У Центру за промоцију науке (ЦПН) речено нам је да је Александра Дрецун на боловању, тако да не може да даје изјаве.

Она је на челу Центра од његовог оснивања, 2010. За то време цена изградње објекта у

Идеју о градњи Центра за промоцију науке први је озваничио Божидар Ђелић, тадашњи министар науке. Средства за градњу, укупно 20 милиона евра, обезбеђена су из кредита Европске инвестиционе банке. Првобитно је предвиђено, заправо, да објекат кошта 15 милиона, али већ на првом кораку буџет је пробијен тако што је изабрано идејно решење аустријског архитекте Волфганга Чапелера, према коме су радови процењени на око 21 милион евра. Потом је, каже извор „Новости“, од архитекте захтевано да увећа габарите објекта за готово 50 одсто, са 20.000 на 29.000 квадрата, што је градњу поскупело за 15 милиона евра. Од почетног износа до данас цена је утростручена.

- Укупна процењена вредност изградње Центра за промоцију науке износи 65 милиона евра, на основу уговора Јединице за управљање пројектима (ЈУП) и Министарства просвете, науке и технолошког развоја - каже за „Новости“ проф. др Александар Симоновић, директор ЈУП-а. - За припрему терена и прибављање дозвола до сада је утрошено 1,9 милиона евра.

Управо због драстичног поскупљења објекта и надлежни се премишљају да ли да „дигну руке“.

- Да ли ће се одустати од зидања одлучиће стручњаци. То питање ће доћи на дневни ред и на основу професионалних критеријума ће бити донета одлука - каже Јовановић.

Замерке на њихов рад постоје и у извештају Српске академије наука и уметности о имплементацији Стратегије научног развоја Србије. Ту је речено да на сајту ЦПН нису видљиве информације о буџету, као ни о броју запослених. Исто тако, замерено је што је у годишњем буџету за науку 15 пута више новца издвојено за промоцију науке него на званичне научне центре изврсности.

- У том извештају замерили смо и што се за велике паре купују стране лиценце за промоцију науке, уместо да смишљамо сопствене, далеко јефтиније програме. Примедба је и то што се од укупног буџета од 85 милиона динара само 15 троши на пројекте, а осталих 70 на запослене и трошкове - оцењује академик Зоран Поповић, председник одбора који је написао овај извештај.

ИНСТИТУТИ НА ПРОСЈАЧКОМ ШТАПУ

ПРОТИВ градње зграде за Центар за промоцију науке побунио се велики број истраживача. Један од њих је и др Жељко Шљиванчанин из Института „Винча“.

- Србија издваја све мање новца за науку, научницима се не обезбеђују ни основни услови за рад, а институти су на ивици банкрота. Ипак, на промоцији науке се не штеди - оцењује Шљиванчанин. - Централно место у промовисању науке доведене до просјачког штапа заузима градња скупоцене зграде ЦПН, за коју паре нису проблем.