Ватикан тражио да се са Ловћена протера Нјегош!

МраЧне пројекте Ватикана везане за обезглављивање Ловћена и урушавање духовног бића Црне Горе и православне вере откривају два документа стара четири и по деценије. На светло дана изнео их је протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски намесник бококоторски. Копије ових докумената прота је уступио „Новостима“.

Ради се о писмима Франциска Паловинетија, папиног изасланика, која је 28. децембра 1969. године упутио блаженопочившем митрополиту црногорско-приморском Данилу Дајковићу и председнику СО Титоград.

У писму митрополиту се наводи да је папа предложио да би било најбоље да се са Ловћена скине капела, смести у музеј или Нјегуше, „где доличи и према историји и према народу који је изумро“, како би „почео живот“ са новим обичајима и новим замасима уз пуну подршку Ватикана.

„Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом која је злоупотребила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Св. Отац Папа да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства.

Св. Отац Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за израду маузолеја који ти храбри људи тако упорно траже и желе, па ће и Папина помоћ много допринети, па ћемо само тражити да у маузолеј буду смјештене кости Луције-Црногорке (Озане Которске), која је још раније прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтела да ту вјеру осрамоти и остави. Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да се њени остаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост маузолеја.“

Узалуд се изасланик надао да ће у митрополита Данила Дајковића наћи сарадника за тај сулуди пројекат. Он у писму истиче да је папа вољан да митрополиту понуди чак и положај међу његовим најближим сарадницима, као и да му омогући да руководи тим пословима уз загарантовану дискрецију.

„Вјерујем да Вам је познат удио Св. Оца Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалних разлога у данашњој вјери, што је било условљено од тих добрих људи у Скопљу, који су вољни да у догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру.“

Прота Момчило Кривокапић из Цуца растао је и стасавао уз Ловћен, крепио уз приче о Нјегошу, косовском завету и српској Спарти, које је слушао од оца свештеника, прогнаног из Црне Горе 1947, а духовно сазревао спознавајући важност и симболику Нјегошеве капеле и свете планине. Рушење капеле на Ловћену тешко је поднео. У цркви коју је владика и господар Црне Горе изабрао за вечну кућу служио је „пустињаку цетињском“ и тајновидцу парастос уочи Лучиндана 1969. и 1970.године.

- Већ наредне је било забрањено да се излази на Ловћен. Од капеле сам се опростио сузних очију, беспомоћно гледајући њено рушење са Орловог крша - присећа се отац Момчило.

После тог догађаја он је наложио брату да направи у Прчњу не копију него реминисценцију Нјегошеве капеле.

- Желео сам тиме да поручимо „слепцима“ који су мислили како могу да сруше светињу, да је она неуништива. Постојала је намера да на место митрополита Данила дође што безличнија особа. Све је то Удба припремала, а међу кандидатима, није тајна, био је и Мираш Дедејић!