ЗА катедром Ђура Даничић, а у првој клупи Стојан Новаковић. И један и други стварали су историју српског народа, први као велики језички реформатор, а други као председник владе, министар, дипломата, председник Академије наука... Нјихова имена остала су утиснута и у једној другој повести - летопису Велике школе, претече данашњег Универзитета у Београду, која у петак слави век и по од оснивања.

Тадашњи Лицеј, одлуком владе, 1863. године прерастао је у Велику школу. Оформљени су Правни, Филозофски и Технички факултет. У клупе је 1. септембра по старом и 13. септембра по новом календару село педесетак бруцоша прве генерације Велике школе. За катедрама су били Јосиф Панчић, Коста Бранковић, архимандрит Сава, Игњат Станимировић, Михајло Рашовић... Професори Велике школе били су и Сима Лозанић, Милан Јовановић-Батут, Михаило Петровић Алас, Јован Цвијић... О Ђури Даничићу као предавачу остало је забележено да су његове речи „огањ живи који не пали, не сагорева, него осветљује и загрева“.

- Предавачи су углавном били Срби из Аустроугарске, јер је тек у годинама које су следиле почела да се враћа елита из Србије која се школовала на престижним европским универзитетима - објашњава за „Новости“ проф. др Зоран Мирковић, са Правног факултета Универзитета у Београду.

ЗАБРАНЈЕНЕ КРЧМЕ СТРОГО је било прописано како студенти Велике школе треба да изгледају, како да буду обучени. Било је обавезно да недељом иду на литургију, а забрањено да се опијају и седе по крчмама. Седели су, наравно, и баш због тога правило је и уведено. Постојале су казне за прекршаје, али дисциплина није била тако страшна као у време Лицеја, када су грешке кажњаване и једнодневном тамницом.

- Према пројекцији државног буджета зна се да је у првој години предавало 16 професора на сва три факултета. Постојао је 31 предмет, али су се преклапали, па су и студенти технике учили националну књижевност и историју, а, рецимо, они са филозофије имали су и часове из неких природних наука.

А план државних финансија за 1864. годину скован је још 27. маја претходне године. Знало се до у грош колике ће плате примити професори - сваки према репутацији и броју часова. Одређени су и износи за огрев, трошкове рада у лабораторији, библиотеку... Највећу плату имао је први ректор Константин Бранковић - 14.400, а Јосиф Панчић радио је за 10.800 гроша.

- Почетак рада Велике школе може се сматрати и зачетком науке код Срба. Тада, пре једног и по века, први пут је некој институцији додељена обавеза да се бави и науком - наглашава проф. Мирковић. - У закону по коме је основана ова институција „научно је заведена за вишу и стручну изображеност“. Дотадашњи Лицеј имао је искључиво циљ да образује разне врсте државних чиновника - судије, полицајце, царинике... Сада први пут имамо лабораторију, истраживања...

ДУГА ТРАДИЦИЈА ПРВУ Велику школу основао је још 1808. године Доситеј Обрадовић, по моделу вишег образовања у Хабзбуршкој монархији. Већ годину касније настава је прекинута, па обновљена 1810. и трајала до 1813. године. После паузе, 1838. године формиран је Лицеј, који је потом израстао у Велику школу, претходницу универзитета.

Према речима нашег саговорника, огроман подстрек да из Лицеја израсте Велика школа била је изградња задужбине капетана Мише Анастасијевића, коју је даровао „своме отечеству“ - прелепа зграда на данашњем Студентском тргу у Београду. Ту су се 1863. године уселили студенти и до данас је то остало упориште Универзитета у Београду и седиште његовог ректората.

Пред крај 19. века, међу групом млађих професора Велике школе, почела је да сазрева идеја о оснивању универзитета. Ту су, између осталих, били Богдан Поповић, Слободан Јовановић, Брана Петронијевић...

Били су формирани универзитетски стандарди и недостајало је само да држава то озваничи.

- Краљ Петар Први је 12. марта 1905. године потписао указ о проглашењу Закона о универзитету. Назначено је да су „наставници слободни у излагању своје науке“. Када је закон ступио на снагу, сви дотадашњи предавачи Велике школе стављени су на располагање и поново распоређивани на факултете - објашњава проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, једног од три најстарија београдска факултета.

- За разлику од Велике школе, Универзитет је добио и могућност да додељује титуле доктора наука.

Те 1905. године Универзитет је имао 788 студената, да би их у години пред Први светски рат било око 1.500. Настава је током балканских ратова била нередовна, да би током Првог светског рата Универзитет престао да ради. Обновљен је 1919. године, да би годину касније био појачан са три нова факултета - Медицинским, Богословским и Пољопривредним.

СВЕЧАНИ ЈУБИЛЕЈ У РЕКТОРАТУ Универзитета у Београду у петак у десет часова биће организована свечаност поводом 150 година од оснивања Велике школе - најављује за „Новости“ проф. др Сима Аврамовић.
 - Обележавање јубилеја наставиће се истог дана научним скупом на Филозофском факултету, а у суботу ће се преселити на Правни, где ће бити одржано девет предавања. Скуп ће бити затворен у 19 часова свечаношћу у Скупштини града.

Добили су и посебне зграде. Отворени су потом Филозофски факултет у Скопљу и Правни у Суботици - оба у саставу УБ. У деценијама које су следиле осамосталиле су се архитектонске, грађевинске, хемијске науке, фармација, шумарство...

Уочи Другог светског рата на Универзитету је радило више од 500 наставника и студирало око 10.000 академаца. Рат је прекинуо наставу, коју је обновила нова власт 1945. године. Универзитет није престајао да расте, па је шездесетих година имао око 50.000 академаца.

Из његовог окриља изашли су и државни универзитети у Србији, Црној Гори, Македонији и Босни и Херцеговини.

На Универзитету у Београду факултетску диплому стекло је више од 300.000 стручњака, а одбрањено је и нешто мање од 13.000 докторских дисертација.

На УБ данас се школује око 90.000 академаца. Предавања држе и њихово знање оцењује око 2.500 предавача, међу којима је више од хиљаду редовних професора. Настава се одвија на 31 факултету, а у саставу УБ је и десет научних института.