НА сам дан атентата на Франца Фердинанда у Сарајеву, 28. јуна 1914 године, Недељко Чабриновић, близак сарадник Гаврила Принципа, је ухапшен на лицу места и затворен у Сарајеву. Нјеговог оца Васу Чабриновића су жандари одмах спровели у Требиње, а мајку са осталом децом протерали из Сарајева. Освети бечког двора ту није био крај.

- Недељкову бабу су одмах обесили, без икаквог суђења, а мајку са четворо деце протерали у логоре преко Требиња до логора код Босанске Крупе и Осијека - препричава Гаврило Принцип Трећи из Лукавице казивања Душана Чабриновића, Недељковог брата.

У октобру 1914. године, жандари су мајку Недељка Чабриновића са осталом децом стрпали у логор у Жегару код Босанске Крупе. Избавио их је млади учитељ Милан Глибоњски, који је децу сместио у једну српску породицу у Осијеку. Недељкова мајка је била храбра и одважна жена, која се жртвовала за своју децу. Умрла је после Првог светског рата и сахрањена на Осијечком гробљу са свим војним почастима. Након две године 1920. ексхумирали су је и допремили у Сарајево, где је сахрањена у породичну гробницу.

Атентатор Недељко Чабриновић рођен је у Сарајеву 1895. Отац Васо је био власник кафане у Сарајеву и изродио је деветоро деце. Недељко је био најстарији. Осуђен је на 20 година тешке тамнице у злогласној казнионици Терезин, где је умро у зиму 1916. Није имао своју породицу.

- У време атентата, Недељко Чабриновић је био већ завршен типограф и радио је у Београду. Пре поласка у Босну опростио се с Милицом Рацковић, графичком радницом, својом симпатијом, поклонивши јој Типографски календар за успомену, с напоменом: О мени ћеш чути за неки дан - тврди новинар Горан Пржуљ, аутор књиге о сарајевским атентаторима.

На премијери филма "Сарајевски атентат" 1976. године и тада млади глумац Радош Бајић, који је играо Недељка Чабриновића, чуо је од његове сестре Христине, да су Недељкове последње речи биле: "Идем на пут са ког се нећу вратити"!

- Отац Недељка Чабриновића, Васо је у родном Требињу био затворен до краја Првог светског рата. После рата Васо је уз тешке муке и трагања успео преко Црвеног крста да сакупи преостало петоро деце, од којих су четири биле ћерке и један син - казује Гаврило Принцип Трећи.

У то доба је млађа сестра Вука Чабриновић, похађала у Карловцу учитељску школу. Она је тек после рата, као сестра атентатора, добила стипендију и отишла у Праг на студије медицине. За њом је касније отишла на школовање и млађа сестра Христина. Сестра Роса Чабриновић је добила стипендију краљице Марије и отишла је у Енглеску, где је завршила, како се тада звало, Нудиљску школу. И када се вратила из Енглеске, била је одређена да негује болесног патријарха Варнаву.

- Као признање за свој труд око патријарха Варнаве, сестра Роса Чабриновић је добила златни "лонжин" сат, који и данас постоји и још увек ради. Јованка се запослила у пошти као чиновник и касније се удала, а најмлађег Душана је школовала најстарија сестра Вука. Он је у Београду у интернату код Симе Милошевића завршио геодезију - открива Горан Пржуљ.

Најстарија ћерка Вука Чабриновић, касније удата Бранисављевић, била је лекар и није имала деце. Друга ћерка Јованка Косовљанин је родила три ћерке и преселила се да живи са мужем у Словачку. Трећа ћерка, односно сестра Недељка Чабриновића је била Христина Прагер, која није имала деце, а четврта Роса, удата Симић, имала је једну ћерку Јованку, која је умрла. Недељков брат Душан Чабриновић је иза себе оставио сина Недељка, који живи у Макарској и ћерку Ранку Чабриновић, која данас живи у Сарајеву.

Када се отац Васо Чабриновић, после смрти супруге у Сарајеву, оженио попадијом Савком Марјановић, са њом је имао још троје деце, тако да су Чабриновићи успели да се спасу од бечког затирања породице.


СМРТ ОД УСТАША

Атентатор Мухамед Мехмедбашић је рођен 1886. године у Стоцу. Једини је успео да побегне из Сарајева преко Црне Горе, у Србију где се придружио, као добровољац, Танкосићевим четама. Прогоњен је и од Краљевине Југославије, јер је осуђен на Солунском процесу, али помилован је 1919. године када се враћа у БиХ. За време НДХ умро је од последица усташког батинања 1943. године.


НЕМА ВИШЕ ГРАБЕЖА

Врло близак Гаврилу Принципу, атентатор Трифко Грабеж је рођен 1885. у Палама крај Сарајева. Са Принципом се упознао у Београду где су ишли у исту гимназију и чак делили стан. Ухваћен је у покушају бега и осуђен на 20 година у робијашници Терезин, где је и умро у јесен 1916. године. О његовим изгнаним члановима породице и потомцима се не зна ништа, јер на Палама више нема Грабежа.