Момчило Гаврић - најмлађи војник Првог светског рата
31. 08. 2013. у 21:32
Бранислав Гаврић открива истину о оцу Момчилу, најмлађем војнику Првог светског рата: Грци му поставили златну плочу на Крфу. Проживео голготу и у ратовима и у миру
ЈОШ мало па ће проћи пун век од почетка Првог светског рата, а по најмлађем савезничком војнику Момчилу Гаврићу у Србији се не зове ниједна улица, школа или касарна. Рођен је у мају 1906, а у августу 1914. постао је ратник. Учествовао је у Колубарској бици, албанској голготи, рањен је на Кајмакчалану, учествовао у пробоју Солунског фронта и демобилисан је са дванаест година као најмлађи поднаредник на свету.
Момчило нема споменик чак ни у родној Трбушници, где му се судбина преломила кад је Хрватска домобранска 42. дивизија Аустроугарске војске измасакрирала његове родитеље, седморо браће и сестара и баку.
- Велика добротворка Лејди Педжет звала га је српски витез. Грци су му поставили златну плочу на Крфу. Француски председник Митеран му је 1985. доделио орден, а генерал Лепардије је рекао: „Штета што нисте били француски војник, имали бисте споменик на Јелисејским пољима“ - каже Бранислав Гаврић, син најмлађег војника у 33 војске које су учествовале у Првом светском рату.
О трагедији и подвизима Момчила Гаврића почело је стидљиво да се говори тек осамдесетих година прошлог века. Херој је умро 1993, а о његовим страдањима после ратова и данас се ћути.
- Хапсили су га бивши непријатељи, аустријски официри у југословенској краљевској војсци. Два пута су га у логор затварали немачки окупатори, а пред стрељачки строј су га извели и партизани. Хапсила га је Озна кад је рекао да нам Албанци нису браћа у време кад су Броз и Енвер Ходжа били велики пријатељи - каже Бранислав Гаврић.
Нјегов отац до смрти није могао да прежали што су Срби два пута правили Југославију с људима који су чинили најстрашније злочине над њима. Осуђивао је краља Александра и Пашића, а још више бившег аустроугарског војника Јосипа Броза.
- Целог живота мучила га је слика тела побијених родитеља, браће и сестара у дворишту крај којих су шенлучили војници хрватске „Вражје дивизије“, у којој је био и Јосип Броз. На најстрашнији начин Момчило је сазнао да злочине у Мачви нису чиниле неке „Швабе“, већ војници из Хрватске и Босне, који су говорили истим језиком као и њихове жртве. О томе је морао да ћути у две Југославије, нарочито у Титовој - горко констатује Гаврић.
Кад се прочуло да аустроугарске трупе убијају све пред собом у Мачви и Поцерини, Момчилов отац Алимпије послао је осмогодишњег сина код стрица с поруком да спреми нејач у збег. То је спасло главу малишану. Кад се приближио кући и видео своје најдраже зверски побијене, козјим стазама се запутио у врлети Гучева да пронађе српске војнике. Пред команданта Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије, мајора Стевана Туцовића, брата социјалисте Димитрија, довели су дете, исцепано и крваво од пробијања кроз жбуње и шипражје.
- Испричао је шта се десило његовој породици и тражио топ да их освети. Исте вечери повео је батеријског извиђача, Златиборца Милоша Мишовића у село, да му покаже непријатељске положаје. Заједно су бацали бомбе и светили Гавриће. Тад су постали нераздвојни - прича Бранислав Гаврић.
- Увек је причао како су Арбанаси из заседа мучки нападали и пљачкали српске збегове, колоне живих костура. Милош је пазио Момчила, давао му задњи залогај, носио у наручју. Једном је високи Златиборац изнемогао сео у снег и рекао мом оцу да настави сам. Момчило се склупчао уз њега и рекао да неће да га остави, да ће умрети с њим. То је дало снагу жилавом горштаку да настави мучни марш кроз сметове - каже Бранислав.
Кад су српски мученици стигли до мора, није било обећане савезничке помоћи. Умирали су на улицама. Тек после претње руског цара Николаја да ће потписати сепаратни мир с Немцима ако западни савезници не помогну Србима, стигле су „лађе француске“.
- На Крфу је мој отац добио прву праву униформу, у којој је 1916. отишао на Кајмакчалан. Ратни друг, у цивилу учитељ, у паузи битака учио га је писмености. Наставио је с подучавањем у болници, јер су обојица били рањени. Једног дана дошао му је у посету непознат човек и поклонио му сат и швајцарски ножић. Био је то Арчибалд Рајс - прича нам Гаврић.
- После пробоја Солунског фронта пешке је стигао до Београда и наставио ка Словенији, где је на Караванкама бранио „браћу“ од Италијана. Кад се „Дринци“ вратише у Београд, пуковник Туцовић му издаде последњу наредбу, да иде у Енглеску, чији су добротвори преузели бригу о школовању српских сирочића. Био је једини дванаестогодишњи ђак у подофицирској униформи - казује Бранислав.
После три године у гимназији „Хенри Рајт“, стигла је Пашићева наредба да се сва српска деца врате, јер су неопходна Србији коју је рат преполовио. Сирочиће су, уместо лепе речи, на београдској железничкој станици сачекали жандари са задатком да их разводе кућама. У Трбушници је затекао старију браћу, демобилисане ратнике, како животаре у беди. Одлучио је да крене својим путем.
- Радио је многе послове у Шапцу и Београду док му неочекивано 1929. није стигао позив за регрутацију. Јавио се у касарну у Славонској Пожеги и рекао да је четири године ратовао, да је рањаван и носилац Албанске споменице. Официр Хрват издрао се и тражио да напише признање да лаже. Отац није хтео то да уради и одлежао је два и по месеца у затвору. Аустријски официри који су водили нову југословенску војску, на сваком кораку су се светили ратним победницима, губитницима мира - прича Бранислав.
После војске Момчило се вратио у Београд и завршио графичарски занат и обуку за возача. Оженио се Косаром, с којом је радио у фабрици хартије „Вапа“.
Успео је да се врати у Београд, где су пријатељи успели да га врате у фабрику „Вапа“, где је био асистент Јеврејину кога нацисти нису дирали до 1943, јер им је био потребан као стручњак.
- Тада су их ухапсили обојицу. Оца су одвели у логор на Бањици, одакле је пуштен после неколико месеци. Постоје претпоставке да је спасен захваљујући Драгом Јовановићу, злогласном шефу полиције. Он је његов досије показао Немцима а ови су пустили старог ратника. Отац је с радошћу дочекао ослобођење 1944. али му је оно брзо пресело. Неко га је оптужио за колаборацију и изведен је пред стрељачки строј. Срећом, наишао је скојевац коме је током окупације давао драгоцени папир, и то га је спасло од смрти - наводи Бранислав.
Ипак, то није био крај Момчиловим мукама, иако се повукао у себе и ретко је с ким разговарао.
- Активисти „Народног фронта“ дошли су 1947. на врата нашег стана и тражили новчани прилог за „братски народ у Албанији“. Отац преко тога није могао да пређе, рекао је: „Не дам ништа Арбанасима. Осетио сам ја добро то њихово братство 1915. кад су нас убијали“. Због тога је осуђен на годину и по затвора. Кад се вратио, дуго није говорио. Споразумевао се само покретима руку и мимиком. Мислили смо да је онемео. Касније је почео да говори, али до смрти није рекао где је био у затвору и шта су му радили - сећа се Бранислав Гаврић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
ПОТВРДИЛИ СМО ОПРЕДЕЉЕНОСТ ЗА НАСТАВАК ЈАЧАЊА ПРИЈАТЕЉСКИХ ОДНОСА НАШИХ ЗЕМАЉА: Дачић са министром спољних послова Буркине Фасо (ФОТО)
МИНИСТАР унутрашњих послова Ивица Дачић огласио се на свом "Инстаграм" профилу поводом сусрета са министром спољних послова Буркине Фасо.
19. 12. 2025. у 20:55
МИЛАН КНЕЖЕВИЋ ИЗ ЗЕТЕ СТИГАО КОД ВУЧИЋА НА СЛАВУ "Нисмо причали о Ботуну, само о скадарском крапу" (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић огласио се на свом "Инстаграм" профилу поводом посете Милана Кнежевића.
19. 12. 2025. у 20:23
ВУЧИЋ УГОСТИО ПРЕДСЕДНИКА ГРУЗИЈЕ И ЊЕГОВУ СУПРУГУ "Установио сам невероватну сличност у обичајима наших народа" (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић огласио се на свом " Инстаграм" профилу поводом посете председника Грузије Михаила Кавелашвилиа и његове супруге Тамар.
19. 12. 2025. у 19:01
МИНИСТАРКА МЕСАРОВИЋ СЕ САСТАЛА СА КИНЕСКИМ МИНИСТРОМ ТРГОВИНЕ: Ово су биле теме састанка двоје званичника (ФОТО)
ПОТПРЕДСЕДНИЦА Владе и министарка привреде Адријана Месаровић имала је данас билатерални састанак са Ванг Вентаом, министром трговине Народне Републике Кине, посвећен даљем јачању економске и трговинске сарадње Републике Србије и Народне Републике Кине.
19. 12. 2025. у 18:42
ЕПИДЕМИЈА ПОДЕЛА: Све дубљи раскол међу блокадерима (ВИДЕО)
У последње време бележе се све учесталији и оштрији сукоби међу такозваним блокадерима.
19. 12. 2025. у 18:17
Branislav Popovic
31.08.2013. 21:53
Pisao sam odrednicu o Momcilu Gavricu za drugi tom Srpskog biografskog recnika. Slucajno sam naisao na pricu o Momcilu u Politici i onda sam predlozio da njegova biografija bude uvrstena u SBR, sto je ondasnji urednik akademik Cedomir Popov rado prihvatio. Nisam uspeo da kontaktiram njegovog sina, jer nisam uspeo da nadjem broj telefona. Napisao sam biografiju najbolje sto sam umeo, ali eto ostao sam "kratak" za neke podatke. Biografija postoji i na sajtu Matice srpske.
Volela bih da zivim u ulici Momcila Gavrica.
bas sam dirnut i mnogo mi je drago da sam procitao ovaj clanak!
danas u beogradu nemamo ulicu sa njegovim imenom,nazalost takva je srbija jede svoju decu a koje kakvim dizemo kuce cveca i zalimo im supruge
Neverovatno koliko smo mi ustari sami sebi zla naneli i neverovatno da smo stvarno napravili zemlju sa "bracom" posle tih zlocina u Prvom svetskom,koji su tada imali razlog za sve to da mi je znati,u Drugom svetskom razlog je bio taj sto smo bili vodeci narod u Jugi a normalno mi smo je i stvorili,mi ih i oslobodili ali smo bili bas bas "zli" prema njima pa su odlucili da nas trpaju zajedno sa Jevrejima u logore i da nas bacaju u jame i posle svega opet Juga ali ovaj put komunisticka,bolesni smo
Коментари (41)