НАЈВЕРНИЈЕ муштерије продавница у готово сваком селу у Србији су - момци. Пивом прекраћују летње вечери. Добри су у збијању шала, одлични у фудбалу. Нису лењи, али немају ни посебног разлога да се ломе од рада. За лош живот углавном криве државу, село од кога је и "бог дигао руке" и лоповску власт. И обавезно жене. Оне које су своју срећу пронашле у граду, а они и у петој деценији остали - неожењени.

Готово да нема села у Србији у којој се данас не може видети слика времешних момака у доколици. Није ни чудо када од Хоргоша до Прешева живи, према подацима Одбора за село САНУ, чак 260.000 неожењених мушкараца млађих од 50 година. Неудатих жена далеко је мање, а и у петој деценији бурму сања њих око 100.000. Честити и поштени, верни селу и очевини, али неснађени у садашњости и отписани за будућност тек "момци ветерани" постали су огледало демографске слике Србије.

Ретки бракови, мали број деце, огромне миграције ка градовима који се сматрају колевком бољег и лакшег живота чине само део разлога због кога је на мапи Србије чак 1.500 насеља у којима се годишње не роди ниједно дете. Колико је ситуација алармантна показују и подаци да је око 1.600 села готово потпуно напуштено, 700 насеља има мање од 100 житеља, а да је чак стотину њих са мање од пет становника. Предвиђања су још гора: у наредних 15 до 20 године промаја беле куге одуваће још 1.200 насеља.

Коса ниске стопе рађања већ деценијама повлачи откосе и у селима и у градовима, па република годишње губи по тридесетак хиљада становника. Сеоске средине, међутим, изложене су и константном пражњењу још од педесетих година. Политика миграција у бившој Југославији из села у градове је преселила чак осам милиона људи, што је процес који у свету траје и до 150 година.

РОБИНЗОНИ 21. ВЕКАБЕЗ готово икакве везе са цивилизацијом у Србији живи најмање 100.000 људи. Веза са најближим градом за већину своди се на посете лекару, куповину горива или неки административни посао. У беспућима најчешће живе најстарији, слабог здравља и без образовања. Чак 42.000 домаћинстава готово буквално је одсечено од света.

Да пољопривреда и јачање села може бити покретач одумрле привреде чује се често у јеку агитације за приступање ЕУ, која има бројне фондове за подстицање пољопривредне производње. То је и најчешћи аргумент заступника тезе да је под шљивом и кључ демографског опоравка Србије. То сматра и социолог Мирјана Јелић Дробњак, која напомиње да озбиљно улагање у рурална подручја може да поправи тамну слику српске популације.

- Није реч само о привреди, него и о изградњи путева, унапређењу здравствене заштите, културе, просвете - објашњава она. - Први корак је зауставити страховит демографски пад, после чега треба развијати свест људи о потреби за потомством. То тражи темељан и дугорочан рад, који је до сада изостајао, али и озбиљна издвајања из буджета.

Сваки, па и демографски потенцијал села, нико не спори. О томе најбоље говори да је око 50.000 кућа стално, а чак 145.000 привремено ненастањено. То је довољно да Србија реши проблем подстанара и људи без крова над главом. Око 400.000 хектара необрађеног пољопривредног земљишта, и хиљаде празних штала, може да буде извор хране за стотине хиљада људи. Све то до сада није било довољно да живот почне да буја и ван градског асфалта.

Чињеница је да 60 посто укупног становништва Србије живи у градовима, а да се популација све више концентрише око Београда, Новог Сада и Ниша. Према статистичким и привредним анализама шансу за раст имају једино насеља у долини Мораве и дуж значајних путева. Да остала немају много шансе уколико се наставе постојећи трендови упозорава и Иван Маринковић из Института друштвених наука. Он подсећа да је битка за градове изгубљена, а да предстоји битка за варошице и села.

- И велики градови попут Ниша или Новог Сада ускоро ће да почну да бележе стагнацију броја становника - објашњава Маринковић. - Малобројна села, удаљена од путева или већих градова, последица су и превеликог броја насеља који постоји у Србији. Становништво Републике које броји 7,1 милион људи живи у чак 4.700 насеља. На пример, Лесковац обухвата чак 300 насеља са веома малим бројем житеља.

Да су један од главних разлога за лошу демографску слику Србије миграције које су села оставиле у рукама стараца кажу и у Одбору за село САНУ. Да би се у рурална подручја вратио живот, како објашњавају, потребна је озбиљна решеност државе.

- Потребно је направити раскид са досадашњом праксом да истискивања младих из села и пољопривреде. Држава мора много више да инвестира у пољопривреду, али и саобраћајну и комуналну инфраструктуру села - наводи професор Милован Митровић и истиче да би држава требало да подржи задружне облике организаовања пољопривредника, које би помогло њихов опстанак и развој посла.

*****
ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ ЗАВИСИ И ОД РЕЛИГИЈЕ

ДА је пад броја становника појава која се бележи у свим развијеним друштвима, а да насупрот томе, проблеме са наталитетом немају само земље са високо развијеном религијском свешћу, сматра професор Мирољуб Јевтић, уредник часописа "Политикологија религије". Он сматра да лоши животни услови, низак стандард и недовољна помоћ државе породицама нису право објашњење за демографски суноврат ка коме клизи Србија.

- То потврђује податак да највећи број неудатих и неожењених особа живи и Београду - на Врачару и Старом граду - где су услови живота најбољи. Супротно, најмање момака и девојака је у сиромашној Житорађи - објашњава Јевтић.

Према његовим речима, повећање наталитета је у тесној вези са религиозношћу грађана, што потврђују лоши демографски трендови у већини држава опредељених за секуларизам. Директна веза између финанасијске ситуације у држави и пораста броја деце - не постоји.

- Просечна Францускиња рађа мање од двоје деце, као и Српскиња и Норвежанка - каже Јевтић. - Просечан број деце које роди мајка у сиромашном Бангладешу је 2,8, док је у пребогатом Бахреину 2,2. У Саудијској Арабији, где је ислам доминантна религија, жена рађа просечно 3,4 деце, док је у хиндуистичкој Индији тај проценат 2,8. Слично, у будистичком Лаосу просек броја новорођенчади једне мајке је 3,2.

Јевтић наводи и пример САД. Мајке у мормонској Јути, познатој по пракси да се младе жене удају за старије мушкарце, превасходно ради стварања потомства, на свет доносе у просеку по 2,6 деце, док у изразито либералном Вермонту тај проценат је свега 1,6.

- Научно утврђена је чињеница да народима у којима се негује ширење система вредности заснованог на секуларизму и неолиберализму озбиљно прети гашење - напомиње Јевтић.