ЕПИДЕМИЈА хепатитиса А (заразне жутице) која је регистрована у селу Мозгово на територији општине Алексинац, и у селу Дреновац код Параћина, није необична за ово доба године.

Болест прљавих руку, како се ова зараза у народу зове, јавља се сваке године крајем јесени и почетком зиме, а овај податак, упозоравају стручњаци, говори о томе да лична и колективна хигијена становника Србије није на задовољавајућем нивоу. Истина, и сиромаштво има неку улогу, али би сигурно мање оболелих било само када би редовно прали руке након боравка у тоалету и пре сваког оброка.

И мада се многи згражавају над чињеницом да овакве болести још постоје у 21. веку, тестирања која су рађена у нашој земљи су показала да у популацији одраслих до 60 године мање-више сви имају заштитна антитела против хепатитиса А, што значи да су прележали ову инфекцију. Већином пролази асимптоматски, без жутила беоњача, муке, гађења, тамне мокраће. Манифестна форма јавља се код 10 одсто инфициране деце, и код 30 одсто одраслих. Само од почетка 2012. године Институту за заштиту здравља Србије - Батут евидентиране су 24 епидемије хепатитиса А.

- Заразних болести је било и биће све док има живота на земљи, само се мења њихов репертоар - објашњава професор др Драган Делић, директор Института за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије. - У последњих 20 година изоловано је 30 нових инфективних агенаса, микроорганизама који шире заразне болести, и можда ћемо успети да добијемо неку битку са природом, али не и рат. Рецимо, битку са вариолом смо добили, а чинило се да смо вакцинацијом победили и мале богиње, али се оне, нажалост, опет негде јављају.

ОТОПЛЈАВАНЈЕ И ЗАРАЗЕ СТРУЧНЈАЦИ упозоравају да са глобалним отопљавањем можемо да очекујемо и неке заразне болести које никада нисмо имали. Рецимо, маларија је већ регистрована у Грчкој, а неко следеће "дуго топло лето" би могло да донесе и ширење других зараза које преносе комарци, рецимо, денга грозницу и лајшамниозу.

Заразне болести нас некако увек изненаде и ухвате неспремне, сетимо се само птичјег или свињског грипа. Ове године први пут смо се срели са новим вирусом - грозницом Западног Нила. Међутим, то што је ова болест први пут доказана у Србији тек сад, не значи да није била присутна и раније, али нису постојали тестови који би то потврдили.

- Тај вирус је доказан још 1937. године у Уганди код животиња, и било је само питање времена када ће та инфекција стићи до нас - истиче др Делић. - Јер потребно је да се створе неки услови, да постоји вирус, па преносиоци инфекције, у овом случају пре свега птице селице, али и друге животиње (коњи, камиле, пси, мачке), и на крају ланца је човек. Инфекцију смо у Србији доказали код 51 особе, али како на 150 оболелих само један има инфекцију централног нервног система, када се и јавља сумња на ову болест, то значи да је око 8.000 имало грозницу Западног Нила, али је инфекција у већини случајева прошла као грип.

Шта нас следеће од зараза очекује, наш саговорник не може ни да претпостави, али напомиње да је најбоља мера заштите од многих оваквих болести - вакцинација.