НАЈВЕЋА гужва за упис првака је у разреде које у понуди имају италијански, шпански, грчки или неки други језик који се тек последњих година учи у основним школама у Србији. Због све мањег броја деце, већина школа кубури са бројем ученика, а само тамо где се нуде „модерни“ језици тражи се место више у клупама.

Традиционални руски учи тек сваки десети основац или укупно - 63.000! Енглески, по правилу, уче баш сви, или званично 600.000 ученика од првог до осмог разреда. Највећи број основаца учи га као први језик, од првог разреда. Тако је енглески преузео некадашњи примат руског, који је сада потиснут чак на четврто место. Пре њега су и немачки, који учи 90.000, и француски који „парла“ 80.000 основаца.

Осим енглеског, француског, немачког и руског, као други страни језик ђаци уче и шпански и италијански. Часове италијанског похађа око 8.000, а шпанског нешто више од 3.000 ђака. Уколико желе да уче још неки језик, то може да буде само као трећи, факултативни.

Од прошле школске године око 2.500 ученика основних и средњих школа иде и на часове кинеског. Да се споразумеју и напишу основне знакове, уче их наставници из Кине. У две београдске школе учи се чак и грчки! А у ОШ „Петар Петровић Нјегош„ италијански је потпуно истиснуо руски. Уведен је у једно одељење да би после неколико година сва деца хтела да га уче.

У НОВОМ САДУ ОДУЗЕТЕ СВЕ ШАНСЕ ПРОФЕСОР Радојка Степанов Тмушић годинама бије битку за очување руског језика у школама. У подацима које прилаже као аргументе за систематско истребљење руског из српских школа наводи и да ниједна основна школа у Новом Саду нема овај језик у понуди. Она наводи и да је, тиме што је уведено да средњошколци уче само језик који су већ савладавали у основној школи, руском одузета још једна шанса.

Да би деца могла да уче неки нови језик, морају да буду испуњени различити услови. Први је да се не запошљава нови наставник и не отпушта стари, само да би се променио језик.

Уколико школа има наставника који је квалификован за још неки језик за који се изјасни довољан број ђака, може да затражи дозволу да организује ту наставу.

Посебно је модерна двојезична настава, коју је до сада имало 18 основних и средњих школа у Србији, а од септембра ће се паралелно на српском и француском учити и у гимназијама у Пироту, Сремским Карловцима и Ваљеву. Двојезична настава постоји и на немачком, италијанском, шпанском и енглеском језику. Овог јуна ни сто бодова није било довољно за упис у билингвална одељења Треће београдске гимназије или Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду.