Тајне оптужнице, одузета станарска права, укинуте пензије, избрисан радни стаж, неисплаћене одштете... тешко могу да убеде прогнане Србе из Хрватске да су са својим комшијама надомак толико пута помињаног „помирења“. За 500.000 избеглица и још 100.000 српских држављана рат још није завршен јер не могу да остваре своја основна људска и имовинска права.

Списку неправди, које избегли Срби из Хрватске састављају већ две пуне деценије, чини се, нема краја. Не зна се ни која их ставка више боли - да ли одузета права или изгубљена нада да ће их икада остварити.

Највише се прича о имовини.

Фалсификовање

- У Хрватској се од 1991. године масовно и незаконито одузима или користи пољопривредно земљиште и стамбени и привредни објекти повратника српске националности и избеглих и прогнаних Срба. На тај начин се у пракси правним путем легализују резултати етничког чишћења - објашњава Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица. - Према попису имовине избеглих и прогнаних Срба из 1996. године, у њиховом је власништву 1991. године било око 18 милиона квадратних метара грађевинског простора, од којих 14 милиона стамбеног и четири милиона пословног простора! Под недовршене инвестиције пријављено је око 800 милиона немачких марака. У власништву су имали и око 500.000 хектара ораница, вртова, ливада, воћњака, винограда, пашњака и око 100.000 хектара шумског земљишта. А овде нису чак укључени ни подаци грађана Србије који су имали приватне куће и викендице по Хрватској. Таквих је око 25.000.

Хрватске власти су показале поприличну домишљатост у начинима на које су лишавали имовине своје бивше станаре. Осим што је већина од 10.000 српских кућа продата на незаконит начин, без икаквог знања власника, а првенствено фалсификовањем пуномоћи преко Владине Агенције за промет некретнина, још најмање 10.000 српских породица, које су до рата живеле у већим градовима, било је принуђено да склапа уговоре о размени својих кућа и станова „на невиђено“ и испод сваке тржишне цене.

Да је овде стављен само зарез у отимању, јасно је и из званичне намере хрватске владе да се - све под паролом „сређивања земљишњих књига“ - укњижи као власник над још 700.000 катастарских парцела најкасније до 2015. године. И њихови су власници Срби. А у међувремену ће све оне који су се иселили, а не обрађују земљиште у Хрватској, кажњавати износима у „скромном“ распону - од 70 до 15.000 евра!

О повратку зато и сада, двадесет година касније, мало ко може да размишља. Чак 3.000 власника уништених и оштећених кућа није ни поднело захтеве за обнову у року до 2004. године из страха за властиту безбедност због етнички мотивисаних суђења.

- За ратни злочин и оружану побуну хрватски правосудни органи су процесуирали око 25.000 Срба. Ако се овај број помножи са четири, колико просечно домаћинство броји чланова, јасно је да око 100.000 Срба није могло да се врати или слободно путује у Републику Хрватску.

ВИШЕ ПАРА Влада Србије је Комесаријату за избеглице повећала средства буджета и дозволила кадровско јачање - кажу у кабинету Јована Кркобабића. - Тешко је исказати, али сигурно Србија годишње издваја више од 50 милијарди за финансирање трошкова здравства, образовања, социјалне заштите, интеграције избеглица, што су огромна средства у односу на тешку економску ситуацију.

Брисање

Ни у остваривању права проистеклих из радног односа избегли Срби се нису примакли решењу. Према подацима хрватског Министарства регионалног развоја, конвалидацију радног стажа је од 2008. године, када је уз огромне напоре коначно укинут рок за предају захтева за повезивањем стажа, затражило 24.330 бивших становника Републике Српске Крајине. До данас је обрађено 95 одсто предмета, али је позитивно решење добило свега њих 12.785. А да се ни ова листа неће проширивати потрудила се бирократија.

- Ти су људи од 1991. до 1995. године радили у школству, здравственој и социјалној заштити, јавним и комуналним предузећима, на железници... и сад им Хрватска тражи да то и докажу. Не признају им, међутим, само радну књижицу, већ траже и друга разна документа до којих је веома тешко доћи - оцењује Линта.

Још најмање 50.000 избеглица из Хрватске није успело да наплати своје зарађене пензије, чија је исплата обустављена од 1991. до 1995. године. У Коалицији кажу да се у просеку ради о 81 пензији по човеку и о износима од најмање 250 евра месечно.

А шта ради наша држава?

- Сва ова права су неотуђива и њихово кршење представља основно нарушавање људских права које траје већ другу деценију. Очигледно је да не постоји воља да се ови пробеми реше, а без тога нема ни говора о пуној нормализацији односа између Загреба и Београда. Зато смо тражили и да се наша држава активира на њиховом решавању.

Епилог

Позив, иза којег стоје 104 избегличка удружења, послат је у фебруару на адресе свих шефова посланичких група и у њему молба да се закаже ванредна седница Народне скупштине. Она би имала само једну тему - доношење резолуције којом би показала намеру да реши сва ова питања, тачку по тачку. Одговора, међутим, још нема.

У кабинету потпредседника Владе Републике Србије Јована Кркобабића, који је први у српској хијерархији за решавање ових проблема, кажу да је у питању осетљива тема, а решења веома компликована.

Како кажу, пошто је Хрватска одбила да учествује на конференцији УН 2008. године, где је главна тема управо и била дуготрајна избегличка криза, Република Србија је апеловала за помоћ у тражењу решења. Преко дипломатско-конзуларних представништава обратили су се шефовима више од 80 држава.

- На нашу иницијативу одржана је у Београду 25. марта 2010. године Регионална министарска конференција, којом је отпочео процес регионалне сарадње у проналажењу трајних решења за проблеме избеглих лица. Као резултат конференције до сада је одржано пет билатералних техничких састанака између Србије и Хрватске с циљем размене података релевантних за утврђивање стања и потреба избеглица. Одржано је 10 регионалних експертских састанака све четири државе са циљем израде пројеката за помоћ најугроженијима - кажу у кабинету Кркобабића.

Епилог је следећи:

л Утврђене су потребе бивших носилаца станарског права. Анкетирано је 14.969 бивших носилаца станарског права и први пут су обједињени подаци јер је Хрватска током протеклих година одбијала да достави податке о броју одузетих станарских права. Према проценама ОЕБС тај број износи око 30.000.

* Постигнут је консензус о нужности решавања питања доспелих, а неисплаћених пензија за период 1991-1995. година и конвалидације радног стажа. Формиране су експертске радне групе сачињене од представника надлежних министарстава и пензионих фондова Србије и Хрватске.

* На инсистирање Владе Србије и међународне заједнице, Хрватска је, 2. јуна 2011. године усвојила Закон којим је прописано стамбено збрињавање путем: давања у закуп (оштећене) породичне куће или стана у државном власништву или разним донацијама земљишта и грађевинског материјала. Отворен је и нови рок за стамбено збрињавање повратника - бивших носитеља станарског права до 9. 12. 2011. и то под знатно повољнијим условима него раније: нижа је откупна цена, лице не мора бити у статусу избеглице, утврђена је могућност откупа стамбене јединице или могућност коришћења по принципу заштићеног најмопримца уз могућност наслеђа.

Да ли је то довољно?


ЗЛОЧИНИ БЕЗ КАЗНЕ

Према подацима Хрватског хелсиншког одбора из априла 2011. године, пред хрватским правосуђем за убиство 677 српских цивила након војне операције „Олуја“ није осуђен ниједан припадник хрватске војске ни полиције. Хрватски хелсиншки одбор је закључио да у овој држави ни данас нема политичке воље за процесуирање ратних злочина почињених од стране хрватских оружаних снага. Укупно је 1.920 Срба убијено и нестало за време и након операције „Олуја“. Исто тако, 15 хрватских невладиних организација сматра да Хрватска није испунила европске стандарде у области правосуђа и људских права.