ОД Косовске битке 1389. године, преко Сарајевског атентата 1914, Резолуције Информбироа 1948. Милошевићевог узлета и пада 1989. и 2001. године, предстојећи државни празник, Видовдан, био је и остао посебан датум за Србе.

- Без сумње, Видовдан је најважнији датум у колективној свести српског народа и заједно са светосављем један од темеља колективног идентитета Срба. То што су се касније на овај датум, намерно или случајно, одиграли и многи други догађаји, само је појачало мит о Видовдану - истиче историчар Чедомир Антић.

Битка на Косову до данас прати Србе уз приче о херојству, жртвовању и издаји. На крилима косовског мита је 28. јуна 1914. године (15. јуна по јулијанском календару) Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда, који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовдан понизити непослушне Србе у Аустроугарској.

И Резолуција Информбироа 1948. године донесена је баш 28. јуна.

На Газиместану, Видовдана 1989. Слободан Милошевић се устоличио у неприкосновеног вођу нације и повео Србе у догађаје за које нису били спремни. Тачно 12 година после Газиместана Милошевић је изручен суду у Хагу.

За 28. јун везано је и потписивање Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске 1881. године. Истог дана 1919. потписан је мировни уговор којим је окончан Први светски рат, док је две године касније краљ Александар Први Карађорђевић донео Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Југословенска прича је почела и завршила се на Видовдан. Амандманима на Устав Хрватске Срби су 28. јуна 1990. престали да буду конститутивни народ ове републике, док је 2006, Црна Гора, Резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН, постала 192. чланица светске организације.

Многи ће се сетити и Видовданског сабора опозиције 1992. године...

Чедомир Антић објашњава да Видовдан симболизује читаву српску историју, историју народног пораза, али и његовог уздигнућа, док је страдање српских војника на Косову поистовећено са Христовим страдањем и основним идејама хришћанске вере.

- У оваквој интерпретацији велику улогу је имала и Српска православна црква. Кнез Лазар је био дародавац, заштитник и миљеник СПЦ, па је Косовски бој глорификован, док је Маричка битка, иако историјски значајнија, остала у другом плану - истиче саговорник „Новости“.

Критичари косовског култа често говоре да је Видовдан као датум наопак, јер се слави пораз. Ипак, многи народи имају изгубљене битке које обележавају. Американци глорификују битку за Аламо и страдање њиховог Дејвија Крокета.

- Многи историчари данас тврде да је у боју на Косову наводно учествовало пола Европе, јер је било немогуће да је само један мали народ пружио такав отпор Османлијама и чак убио њиховог цара. Трагично је што ову бесмислену причу данас подржавају и поједини српски историчари - констатује Антић.

НАПАД БУГАРА
САМО дан после Видовдана 1913. године, неколико часова по окончању српског видовданског празновања, Бугари су извели напад на Брегалници, који је био увод у Други балкански рат.

Социолог Ратко Божовић сматра да је Видовдан дубоко усађен у свест српског народа.

- И други европски народи имају своје митове око којих граде национални идентитет, па се Срби по томе нимало не разликују. Човек је биће између земље и неба и у нешто се мора веровати. Оно што не ваља јесте што се наш став према Видовдану у новијој историји мењао са идеологијом, од потпуног игнорисања до злоупотребе у политичке сврхе. Када је Видовдан у питању, склони смо да идемо у крајности - закључује Божовић.

ПРАЗНИК

ВИДОВДАН је за државни празник проглашен 1889. године, на 500. годишњицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жичи. Као национални празник опстао је све до доласка комуниста на власт.

- Видовдан је пре свега дан када се сећамо свих који су дали живот за Србију - каже Антић.