ТАЧНО у 10 сати у суботу почеће прве претраге терена на Ади Циганлији, на месту на ком је, према изјавама сведока, некада био затвор, одакле је 1946. генерал Драгољуб - Дража Михаиловић одведен на стрељање.

- До те локације дошли смо на основу исказа више секундарних сведока. Циљ је да у први мах прецизно лоцирамо где је тачно био затвор, где капија, где жандармерија, а где зид крај ког је Михаиловић стрељан - каже историчар Момчило Павловић из Државне комисије за откривање тајних гробница у које су сахрањени убијени после 1944.

Према његовим речима, теоретски је могуће да претрага одмах покаже и да ли има неких земних остатака стрељаних, па можда и самог Драже, али не треба се изненадити ако до овога не дође.

ПОСЛЕДНјИ АДУТ ЈЕ 3Д СКЕНЕР ГПС технологијом реконструисаћемо и обележити све координате, до најситнијег детаља. Ако буде дрвећа или неких других препрека, користићемо и друге методе. Адут нам је најсевременији 3Д скенер - поручује Ђуровић.

- Током година на Ади је мењана структура земљишта и има индиција да је локација, за коју сведоци тврде да је Михаиловић на њој стрељан, више пута насипана. Када лоцирамо где су тачно били темељи зида, почећемо ископавања, а после ћемо постепено, део по део тог терена, истраживати - каже Павловић.

Пре него што су се упустили у акцију скенирања, чланови државне комисије и Блажо Ђуровић из фирме ”Монтинг”, која је уступила најсавременије рендген-апарате за истраживање земљишта, прво су нашли оригиналне карте тог терена са рељефом из 1932, као и из 1946-1947. године.

- Реконструисали смо рељеф, све податке убацили у рачунар и упоредили са данашњим стањем - каже Ђуровић за ”Новости”. - У зависности од ситуације на терену, видећемо коју ћемо технику скенирања користити. Стартујемо са георадарима, које употребљавају израелска војска и археолози у Египту.

Ови савремени радари имају екран и антену која може да детектује предмете и врсте материјала на дубини до 20 метара. Како Ђуровић објашњава, тим зна тачно на којој је тачки надморске висине био зид поред ког је Михаиловић стрељан 1946. (76,3 метара). Када се види колика је на том месту данас надморска висина, знаће се колико је земље насуто и докле треба копати.