РЕКОНСТРУКЦИЈА Клиничког центра Србије мора бити скромнија, него што је планирано пре неколико година, када је најављен овај пројекат. Зашто бисмо градили још једну зграду да се у њој гнезде врапци ако немамо новаца да је довршимо и опремимо! Ових дана од управе КЦС очекујемо одговор шта најбоље може да се уради са 75, или максимално 102 милиона евра. Када то утврдимо до детаља, дефинитивну одлуку ће донети надлежни орган који је формирало Министарство здравља, а са одлуком ћемо упознати Скупштину Београда и Владу, јер ово је велика инвестиција - каже за ”Новости” др Зоран Станковић, министар здравља.

Он тврди да је 150 милиона евра, из кредита Европске инвестиционе банке, намењеног за реконструкцију четири клиничка центра, на сигурном, депоновано и орочено. Још није почео рок за отплату, а Србија ће, каже, искористити могућност да ”повуче” и додатних 50 милиона евра кредита.

* Да ли је новац из кредита ”начет”?

- Да. Између шест и осам милиона евра потрошено је до сада за пројекте и плате запослених на тим пројектима.

* Зна ли се када ће, напокон, почети реконструкција четири клиничка центра, најављена пре готово шест година?

- За центре у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу још нису завршени главни пројекти. Заказаћемо разговоре са амбасадором Италије у Београду и представницима италијансих фирми које раде пројекте КЦС, да видимо како можемо да надокнадимо закашњење. Очекујемо да грађевински радови почну током лета, најкасније на јесен.

* За колико ће бити померен првобитни рок за завршетак клиничких центара, који истиче крајем 2012. године?

- До тада је требало да се заврше само грађевински радови. С обзиром на то да се касни, није реално очекивати да сви клинички центри буду готови, опремљени и спремни да приме пацијенте пре 2015. године.

* Да ли сте за два месеца, од када сте преузели дужност министраздравља, успели да ”скенирате” систем?

- Посетио сам око 20 здравствених установа и видео који проблеми муче и запослене у здравству, али и пацијенте. Сада правимо детаљну анализу шта може да се поправи. Могућности су нам ограничене. Министарство здравља ове године располаже са упола мање новца него 2007. године.

* Да ли је то, можда, показатељ маћехинског односа државе према здравству?

- Ни у другим ресорима нема довољно новца. Ми тражимо да се за здравство одваја више од шест одсто националног бруто производа, треба нам више новца у здравству, али свесни смо да и из других министарстава стижу слични захтеви, а држава је у тешком материјалном положају.

* Шта сте ”на први поглед” уочили као највећи проблем у здравству?

У ВЛАДИ СВЕ КОРЕКТНО
*Како оцењујете односе у Влади, имате ли утисак да постоји потребно јединство после реконструкције?
- Никоме у Влади немам шта да замерим, нити шта да критикујем. Односи су врло коректни. Мој лични утисак је да постоје велико разумевање и добра сарадња.

- Видео сам и добре и лоше примере, али док се не заврши систематизација у самом Министарству здравља, нећу ни један да издвајам. Тек када се буде оформио тим, јавно ћу рећи то и то су проблеми, а ово су људи који би тебало да их решавају.

* Мењате ли читав тим сарадника које сте наследили од Томице Милосављевића?

- Не. Доћи ће нови људи који ће водити финансије и бринути се о законитом пословању Министарства. Формираћемо и нове секторе. Очекујем да ће систематизација бити завршена за недељу дана.

* Протекле недеље створен је утисак да нисте баш ”на истој таласној дужини” са сарадницима: са скупштинског одбора за здравство пренето је да сте рекли да ће допунски рад лекара, можда, бити укинут, а сутрадан је из Министарства то демантовано?

- Једноставно сам погрешно интерпретиран. Допунски рад је законом предвиђен, али из великих установа смо добили примедбе да имају проблема са његовом организацијом. Исти лекари и сестре раде и пре подне, и после радног времена. Сад проучавамо искуства других земаља и пример Хрватске, где допунски могу да раде само лекари који испуњавају норму у редовном радном времену. То је само једна од могућности за коју бисмо и ми могли да се одлучимо. Не може пре подне да се ”хвата ладовина”, а да се поподне допунски зарађује.

НИСАМ СРЕО ТОМИЦУ
У ЖЕНЕВИ
* Да ли сте се на заседању Светске здравствене организације у Женеви срели са Томицом Милосављевићем, који је члан извршног одбора СЗО?
- Не. Договорили смо се да, са делегацијом, присуствујем почетку деветодневног заседања, а професор Милосављевић, завршном делу. Част је што је у извршном борду.

* Укључивање приватника у систем здравства, бар тако што ће моћи да отварају боловање и дају упуте за специјалисту или болницу, по други пут је ”запело”...

- Ми смо Републичком заводу за здравствено осигурање вратили на дораду правилник којим се регулише проширивање права приватника, јер је супротан Закону о здравственом осигурању. Нема ниједног разлога да тај правилник после усаглашавања са Законом не буде прихваћен.

* И сами сте неколико пута истакли да је укључивање приватника један од услова за улазак у ЕУ. Којим темпом и у којем обиму то може да се очекује?

- И то зависи од материјалних могућности. Морамо добро да извагамо шта и колико можемо. Ма колико се то некоме чинило споро, боље је него доносити исхитрена решења, а онда их мењати већ после месец-два, и стварати утисак да заправо не знамо шта хоћемо. Засад је сигурно само да нико неће моћи да има мајоризацију у пружању здравствених услуга.