ВАЛЈЕВО - Никола Калабић, командант Горске гарде Равногорског покрета није био никакав заштићени сведок комунистичког режима Јосипа Броза, нити је издао Дражу, који је за њега био светиња. Утврдили смо све чињенице о последњим тренуцима из живота Калабића, знамо и где је ликвидиран, а то је уосталом недавно званично судски потврђено.

Овако Лјубинко Андрић, председник Општинског одбора Равногорског покрета у Ваљеву реагује на недавне тврдње свог суграђанина Владана Радосављевића, кустоса четничког музеја на Равној гори, да је Никола Калабић као комунистички „инсајдер“ издао Дражу Михаиловића и да на судско решење којим је командант Горске гарде недавно проглашен званично мртвим пада сумња. По Радосављевићу, решење је донето на основу изјаве пензионисаног свештеника Мијаила Даниловића из Горњег Милановца за којег, истиче, нема доказа да је био у четницима!

ЗАШТО СУМНјА? - НИЈЕ нимало спорна четничка прошлост проте Мијаила Даниловића из Горњег Милановца, по чијем је сведочењу Основни суд у Ваљеву донео решење о дану смрти пуковника Николе Калабића, 19. јануара 1946. године - каже Андрић. - Прота Мијаило био је у четницима од 1941. године. Био је одметник у шуми до 1952. године, када је заробљен. Комунисти су га осудили на девет година робије. Одлежао је шест година у затвору у Нишу.

Основни суд у Ваљеву је Калабића у ванпарничном поступку прогласио мртвим и на то је, за нас, за сва времена стављена тачка - каже Андрић. - Игром случаја у току поступка доказивања смрти Калабића утврђено је да је његов јатак пуковник Војислав Бранковић из Жабара код Ваљева погинуо на своју славу, Јовањдан 1946. године. Дан после Богојављења, када је у зору његову кућу са својом пратњом напустио Никола Калабић, одакле је кренуо ка кањону реке Градац, где га је код једне пећине ОЗНА ликвидирала.

Андрић истиче да је све податке добио од потомака комуниста из села Клинци, који су били добро упућени шта се с Калабићем догађало. Колико су комунисти били убеђени у издају Николе Калабића пре хватања Драже Михаиловића, тврди наш саговорник, најбоље потврђује неколико верзија смрти команданта Горске гарде коју је тадашњи режим пуштао у јавност.

- За све то време, нигде нема тела погинулог Калабића. Ако су му били поштедели живот, зашто га нису искористили као свог сведока на монтираном суђењу Дражи - пита се Андрић.