ГОДИШНЈИ одмор од 20 радних дана, који би, по слову закона, требало би да има сваки запослени у Србији, за многе раднике у Србији и овог ће лета остати - само сан.
Жалбе Инспекторату за рад, ставови синдиката, али и (ретка) истраживања, потврђују да жељно ишчекиване доколице или нема уопште, или је готово преполовљена! Честе су и притужбе на шефове да неће да пусте радника да одсуствује баш када му то одговара... У овоме предњаче мања предузећа, док су велике компаније углавном коректне.

ИСТРАЖИВАНЈЕ

У ИНСПЕКТОРАТУ рада Министарства за рад и социјалну политику редовно добијају пријаве које се односе на годишњи одмор.
- Један број послодаваца врло често не даје радницима писмена решења, што им омогућава да дужину трајања одмора одређују одока - кажу у Инспекторату за рад. - Веома често се срећемо са тиме да послодавац даје свега 15 дана годишње.
Последње истраживање о годишњим одморима у Србији урадио је сајт „Инфостуд“. Анкета са 504 испитаника дала је прилично поражавајуће податке. Чак и за српске прилике.
Тако је свега 42 одсто од половине имало на располагању 20 „законских“ дана за „ферије“, док је 13 одсто људи навело да - нема годишњи одмор. Око четвртине је од шефа добило допуст од десет радних дана. Већина запослених испитаника је незадовољна распоредом коришћења својих „одморских дана“.
Сања Кмезић, из „Инфостуда“, наводи да велика незапосленост у Србији - али и „девиза“ да радници немају избора - омогућава послодавцима да се према запосленима понашају грубо.
- С друге стране, велики је број коректних фирми, које поштују своје запослене. То су, по правилу, велике компаније - каже она.

СИНДИКАТИ

УЗ тежак уздах, Ранка Савић, председник Асоцијације независних синдиката Србије, каже да се Срби можда и превише „одмарају“:
- Око 30 одсто запослених у индустрији тренутно се налази на некој врсти принудног одмора, због недостатка посла или сировина.
Па ипак, они који раде - не могу да се одморе. Бар не када то желе.
- Најчешће притужбе су на чињеницу да запослени не може да узме годишњи одмор када то жели - објашњавају у АСНС. - Послодавци се труде да задрже дужину одмора на минимуму. Не хају за минули рад, услове рада...
Као и много шта у српској привреди, рећи ће Ранка Савић, и овај је сегмент у потпуном расулу. Иако радника штити Закон, ретко ће који „плави оковратник“ успети да надмудри шефа и да „запали“ на море с оним што му држава гарантује:
- Радник је данас јефтина роба, а однос према запосленима никада није био гори. Сезона годишњих одмора то само износи на видело...
Челница АСНС каже да су синдикалци свесни да су и послодавци у колапсу, те да је тренутно веома тешко борити се за права радника и поштовање закона.
- Никоме није лако - закључује Ранка Савић.

ПОСЛОДАВЦИ

НЈЕНЕ речи потврђује и Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца Србије. Он, ипак, додаје да је Закон о раду много повољнији за раднике него за послодавце.
- Ретки су послодавци који по сваку цену не дозвољавају радницима да иду на одмор колики им по закону припада - наводи Рајић. - Често се дешава да се у фирмама у којима се регрес не исплаћује запослени одрекну, рецимо, једне недеље од четири, на колико имају право. Постоје, наравно, и случајеви где послодавци неће да дају запосленима оно што им припада. То је већ случај за инспекцију рада.
Послодавац нема законску обавезу да одобри коришћење годишњег у периоду који одговара запосленом.
- Наравно да у многим фирмама већина радника жели на одмор баш у јулу и августу. Озбиљан послодавац ће оставити запосленима да направе план и да му дају предлог - објашњава Драгољуб Рајић. - Све је ствар договора, и тако је најбоље. Наравно, проблема буде, посебно у предузећима која се баве „сезонским“ пословима, попут произвођача сладоледа, сокова, пива, пољопривредним комбинатима...
Рајић нам даје и наличје „летње“ медаље:
- Ове године је много људи који не желе да искористе одмор током лета! Плате су пале, куповна моћ је опала и за 30 одсто у односу на 2008. Радници чекају неко боље време за одмор, да скупе новац...

ДОСТУПНИ

ЧАК, дакле, и када се изборите са предрадником, надзорником, директоровом секретарицом, директором, нижим референтом, кадровиком, правником, писарницом, поново директором, и најзад добијете то злата вредно Решење - па и тад помало имате утисак да вас неко нешто чашћава! - то не значи да ћете заиста бити на одмору, и да ћете смети да заборавите на посао.
У једном истраживању међународне фирме за регрутовање кадрова „Хадсон“ чуло се да петина запослених пред одлазак на одмор мора да остави контакт телефоне и адресе, а више од трећине менаджера сматра да се од њих очекује да и током одмора буду стално доступни и на располагању свом надређеном.
Ретко ће који запослени и у Србији овог лета моћи да спакује фамилију у аутомобил или авион (и због пара, и због посла), искључи телефон, и обећа себи, брачном другу и клинцима да неће проверавати електронску пошту или бесомучно звати компанију да види је ли све у реду. Па коме, уопште, и треба такав одмор?

ЈАПАНЦИ И СРБИ
ЈАПАНЦИ, који тако лудују за послом, одмарају се више него Срби - чак пет недеља...
Ова је законска норма уведена због озлоглашеног „карошија“, изненадних смрти на радном месту услед премора и стреса. Само у 2007. години 149 људи преминуло је у свом „офису“ јер нису стизали довољно да се одморе од рада.

КАЗНЕ ЗА ШЕФОВЕ
ШЕФОВИМА који раднике не пошаљу на жељени годишњи одмор до краја текуће године и 15 дана пре почетка одмора не донесу решење, прете прекршајне пријаве. Новчана казна је од 400.000 до 600.000 динара за послодавца са својством правног лица, од 20.000 до 40.000 динара за „одговорно лице у правном лицу“, а „пенал“ од 100.000 до 300.000 динара платиће послодавац - предузетник.

ЗАПОСЛЕНИ НА ОДРЕЂЕНО
ПОСЕБАН проблем је код радника на одређено време, који имају право на сразмеран део годишњег одмора за сваки месец проведен на раду. Они не подносе захтев за коришћење годишњег одмора, јер се прибојавају да послодавац са њима неће закључити нови уговор уколико поднесу захтев за годишњи одмор.

СВАКИ ЧЕТВРТИ НЕПЛАЋЕНО
САМО 13 одсто испитаника има потпуну слободу одлучивања када ће ићи на одмор, 30 одсто одлучује у договору с колегама, а чак 28 одсто испитаника годишњи одмор користи када то послодавац сматра за сходно - наводи се у истраживању „Инфостуда“. - Сваки четврти испитаник нема плаћен годишњи одмор или у том периоду добија само део плате.