Нема подела у цркви

ПОСЛЕДНјИ упад лидера тзв. ЦПЦ у храм Светог Димитрија у Угњима оштро је осудила Митрополија црногорско-приморска, упозоравајући ову верску заједницу и државну телевизију Црне Горе да ће против њих покренути судски поступак. Реч је о насртају на вековну имовину Митрополије, што није први пут.
Нјегово високопреосвештенство архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије овим поводом каже за "Новости":
- Тврдње тзв. Црногорске православне цркве да јој припада на десетине храмова у Црној Гори су обичне лажи, јер су сви ти храмови у катастру уписани на Митрополију! Скандал је, нажалост, у томе што има појединаца у неким деловима власти који те лажи подржавају, и да њих није, да није неких медија, та идеја о ЦПЦ била би нешто непостојеће у животу Црне Горе. Како може неко ко је основан 2000. године да пледира да му припада имовина, покретна и непокретна, која ту постоји вековима? Та верска заједница има право да за своју имовину сматра само оно што је стекла од тренутка оснивања.

Представља ли Мираш Дедеић, сад кад се Црна Гора одвојила, реалну опасност по канонску цркву у тој држави?
- Не представља! Одлуком Сабора, на мајском заседању, митрополиту црногорско-приморском враћена је титула архиепископа цетињског, и том истом одлуком, основан је Епископски савет православне цркве у Црној Гори. У тај савет, поред митрополита, улазе епископи будимљанско-никшићки, милешевски, захумско-херцеговачки и диоклијски, који доносе одлуке на потврду Сабору. Никад Црна Гора није имала толики број канонских епископа.
- Што се тиче тзв. ЦПЦ, она скупља црквене отпатке. За православну цркву не постоји, нити је од кога призната - њихово крштење није крштење, венчање није венчање. Сам Мираш је анатемисан. Па и о том несрећном Антонију Абрамовићу неке ствари говорим први пут: пред смрт је молио патријарха да га прими, патријарх је рекао да хоће под условом да на пријему будем и ја. То је било 1996. године. Кренуо је из Канаде с намером да дође у Патријаршију, али је то неко очито сазнао, зграбили су га, отишао је у болницу у Подгорици и није из ње изашао.
- Нажалост, кад помињем кругове који подржавају ту “дивљу” цркву, морам да поменем римокатолике, који су им у центру Котора дали да од зграде из 16. века, у самом срцу града, против сваке логике, подигну звонару, направе некакву црквицу. Имамо коректне односе с нунцијем Збарбаром, с надбискупом Хочеваром, али католички бискупи из Приморја нису коректни према православној цркви. На волшебан начин је зграда која је припадала Которској бискупији припала ЦПЦ! Ми по годину дана чекамо за неку дозволу, а њима је завод муњевито урадио пренамену зграде у сакралне сврхе!

Има ли истине у причама да су у СПЦ оживеле разне струје?
- Црква је живи организам који дише, није униформисана као неке идеологије или партије. Тачно је да све ове промене, извесна анархичност у друштву, утичу до одређеног степена и на превирања у цркви, али те разлике нису суштинског карактера. Не постоји некаква подвојеност у битним стварима што се тиче живота цркве и њеног поретка. Лјуди имају предрасуде да је црква догматски блок у коме све мора да иде по калупу, и зачуде се кад виде разноликост.

Крећу ли ствари са мртве тачке око ослобађања архиепископа Јована?
- То је једна срамна страница у историји модерне државе, и за власт, и за представнике цркве која себе назива Македонском православном црквом. Јер да се она друкчије понашала, не би се лаичка држава тако брутално понела према једином канонски признатом епископу од свих православних цркава. Сабор је у мају апеловао на македонске власти да ову неправду исправе. Свима је јасно да је то за шта га окривљују плод лажних оптужби, поготово садашња “кривица”, за коју је већ једном био ослобођен. Тај новац није ни потрошен ни украден, постоји и сад. Прочитао сам негде, што је још безумније, како Светски македонски савез тражи да се и друга двојица епископа Охридске архиепископије оптуже због наводног распиривања верске и националне мржње. Оптужују њих за оно што они на делу спроводе! Најавили су из Синода у Скопљу да су вољни да успоставе дијалог са СПЦ. Намера је добра, али морају да буду начисто: све док је архиепископ Јован утамничен, нема, нити може бити, говора о наставку дијалога. Кад исправе неправду, и пусте га из затвора, сматраћемо да су показали добру вољу.


ТЕСЛА И ХРАМ
НЕ одустајете од идеје да се Тесла сахрани поред храма?
- Сабор је донео ту одлуку, тај чин је требало да се обави током његовог јесењег заседања. Реаговали су, колико сам чуо, Музеј и градске власти, и ствар је стопирана, али то не значи да је црква одустала. То ће пре или касније бити урађено. Тесла то заслужује, он је насилно спаљен, сад почива у некаквој кугли, што је најгора врста понижења. Тај грех мора бити окајан тако што би људски био сахрањен на Врачару, на месту на коме је насилно спаљен други велики Србин, Свети Сава. Један прах и други прах заједно, највећи духовник и највећи научник на истом месту. За сваког разумног човека, најприроднија ствар на свету.


КОРЕКТНО
ДА ли се нешто генерално променило за цркву после референдума?
- Моји су односи са властима коректни, њихови с Митрополијом такође. Никаквих промена није било, живот иде даље. Једино је збуњујуће то што једна струја у власти подржава ту племенску секту звану ЦПЦ. Јеховини сведоци имају своје учење па су постали верска заједница, адвентисти исто тако, код ЦПЦ нема ничега - они су постали верска заједница која за основу има партијско-идеолошке мотиве.