НА­РОД­НА Скуп­шти­на Ср­би­је је за­вр­ши­ла ван­ред­но за­се­да­ње, ко­је је по­че­ло 5. ју­на, јед­но­гла­сним усва­ја­њем из­ве­шта­ја Ан­кет­ног од­бо­ра фор­ми­ра­ног ра­ди утвр­ђи­ва­ња исти­не о но­во­ро­ђе­ној де­ци не­ста­лој из по­ро­ди­ли­шта у ви­ше гра­до­ва Ср­би­је. Ка­ко је пре­до­чио пред­сед­ник Скуп­шти­не Пре­драг Мар­ко­вић, ово је пр­ви пут у исто­ри­ји срп­ског пар­ла­мен­три­зма да бу­де усво­јен из­ве­штај о ра­ду јед­ног Ан­кет­ног од­бо­ра.
У "ами­но­ва­ном" из­ве­шта­ју, на ше­сна­ест стра­на, по­ред мно­гих за­кљу­ча­ка, чла­но­ви Од­бо­ра су пред­ло­жи­ли и низ кон­крет­них "по­те­за", ка­ко би се до­шло до исти­не о не­ста­лим бе­ба­ма. Пр­ва пред­ло­же­на ме­ра је да се из­вр­ши де­бло­ка­да ра­да МУП-а, ту­жи­ла­штва и су­до­ва.
БЕЗ ЗА­СТА­РЕ­ЛО­СТИ
АН­КЕТ­НИ од­бор је ини­ци­рао да ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва обра­зу­је спе­ци­јал­ну је­ди­ни­цу, са­ста­вље­ну од струч­ња­ка ко­ји се ба­ве крв­ним де­лик­ти­ма, ор­га­ни­зо­ва­ним кри­ми­на­лом и тго­ви­ном љу­ди­ма. Она би би­ла од­го­вор­на ди­рект­но ми­ни­стру и има­ла ман­дат да ра­ди на ни­воу Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, са за­дат­ком да де­таљ­но ис­тра­жи све слу­ча­је­ве ве­за­не са сум­ње ро­ди­те­ља да су им но­во­ро­ђе­на де­ца не­ста­ла из по­ро­ди­ли­шта.
Ан­кет­ни од­бор ће до­ста­ви­ти ком­плет­ну рас­по­ло­жи­ву до­ку­мен­та­ци­ју ми­ни­стру, ко­ји ће у ро­ку од три ме­се­ца, по усва­ја­њу из­ве­шта­ја, под­не­ти ин­фор­ма­ци­ју Од­бо­ру за без­бед­ност пар­ла­мен­та о ра­ду и са­зна­њу МУП-а. Пред­ло­же­но је и да спе­ци­јал­ни ту­жи­лац и Спе­ци­јал­ни суд за бор­бу про­тив ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла по­сту­па­ју по свим при­ја­ва­ма ро­ди­те­ља.
Ка­ко је у ре­ша­ва­њу ових слу­ча­је­ва до­шло до за­сто­ја због за­ста­ре­ло­сти кри­вич­них де­ла, пред­ло­же­на је хит­на про­ме­на од­го­ва­ра­ју­ћих за­ко­на. На­род­на скуп­шти­на Ср­би­је, на пред­лог пред­сед­ни­ка, у ро­ку од пет­на­ест да­на од усва­ја­ња из­ве­шта­ја, тре­ба да фор­ми­ра рад­ну гру­пу од по­сла­ни­ка и прав­них струч­ња­ка ко­ји би утвр­ди­ли из­ме­не прав­не ре­гу­ла­ти­ве, ко­јом се ин­сти­тут за­ста­ре­ло­сти от­кла­ња. Ова гру­па би тре­ба­ло да у ро­ку од три ме­се­ца под­не­се ре­пу­блич­ком пар­ла­мен­ту пред­ло­ге за­ко­на.
На овај на­чин, ка­ко се на­во­ди у из­ве­шта­ју Ан­кет­ног од­бо­ра, омо­гу­ћи­ло би се про­це­су­и­ра­ње свих еви­ден­ти­ра­них слу­ча­је­ва, за­сно­ва­них на сум­њи ро­ди­те­ља да су им де­ца не­ста­ла из по­ро­ди­ли­шта. Чла­но­ви од­бо­ра су пре­до­чи­ли и да из раз­го­во­ра са јав­ним ту­жи­о­ци­ма про­из­и­ла­зи да су при­мље­не 764 при­ја­ве, од ко­јих су 539 од­ба­че­не и то 383 због за­ста­ре­ло­сти а 157 из дру­гих раз­ло­га. У из­ве­шта­ју се на­во­ди и да је РЈТ упу­тио ни­жим ту­жи­о­ци­ма два упут­ства, 8. апри­ла 2003. и 11. но­вем­бра 2004. го­ди­не, ко­ја се ме­ђу­соб­но раз­ли­ку­ју. У пр­вом се до­зво­ља­ва по­сту­па­ње по кри­вич­ним де­ли­ма за ко­ја је на­сту­пи­ла ап­со­лут­на за­ста­ре­лост, а у дру­гом та мо­гућ­ност ни­је по­ми­ња­на.
НЕ­МА ОПРАВ­ДА­НЈА
- По­сто­ји спе­ци­фич­ност, ко­ју не мо­гу да ге­не­ра­ли­зу­јем, ве­за­на за под­руч­је Ни­ша - ка­же пред­сед­ни­ца Ан­кет­ног од­бо­ра мр Жи­во­дар­ка Да­цин. - Зна­чи, мо­жда има и у не­ким дру­гим сре­ди­на­ма, али ово мо­же да се ре­ги­стру­је као по­ја­ва да су у 90 од­сто слу­ча­је­ва мај­ке ко­је су би­ле у бра­ку, а ко­је су под уда­тим пре­зи­ме­ни­ма ра­ђа­ле, за­во­ђе­не под - де­во­јач­ким пре­зи­ме­ном. Вре­ди по­ме­ну­ти и два до­ку­мен­то­ва­на слу­ча­ја из Пан­че­ва где ро­ди­те­љи, по­сле 31 и 34 го­ди­не, до­би­ја­ју по­зив да оду у Цен­тар за со­ци­јал­ни рад да да­ју име­на сво­јој де­ци, ко­ја су или пре­ми­ну­ла или за­и­ста ни­су умр­ла, па се на­ла­зе у не­ким дру­гим по­ро­ди­ца­ма.
Ан­кет­ни од­бор је у свом из­ве­шта­ју кон­ста­то­вао и да по­ред зна­чај­них про­пу­ста при­ли­ком во­ђе­ња ме­ди­цин­ске до­ку­мен­та­ци­је, по­сто­је и мно­ге не­ло­гич­но­сти, ко­је те­шко мо­гу да се оправ­да­ју. У сво­јим за­кључ­ци­ма, Од­бор на­во­ди да је ве­ћи­на спор­них слу­ча­је­ва не­стан­ка де­це на­ста­ла у пе­ри­о­ду од 1970. до 1990. го­ди­не.
- Са­оп­шта­ва­ње ве­сти о смр­ти де­те­та род­би­ни, по пра­ви­лу ни­је пра­ће­но ни­ка­квим де­таљ­ним обра­зло­же­њем узро­ка смр­ти, или су из­ја­ве слу­жбе­них ли­ца ме­ђу­соб­но кон­тро­дик­тор­не - за­кљу­чио је Од­бор. - Ро­ди­те­љи су на сва­ки на­чин и бе­уз из­у­зе­та­ка спре­ча­ва­ни да ви­де сво­је умр­ло де­те. Има­ли су ве­ли­ких по­те­шко­ћа да до­би­ју ме­ди­цин­ску до­ку­мен­та­ци­ју од здрав­стве­них уста­но­ва. По­сто­ји и не­по­ду­дар­ност из­ме­ђу кли­нич­ке ди­јаг­но­зе у по­твр­ди о смр­ти и оне на­кон об­дук­ци­је. То не мо­же да се под­ве­де под струч­ну гре­шку и оправ­да­ва сум­њу ро­ди­те­ља.
Ан­кет­ни од­бор пре­до­ча­ва да је вр­ло че­сто ро­ди­те­љи­ма су­ге­ри­са­но да је за њи­хо­во до­бро то што је бе­ба умр­ла, јер би има­ла те­шке по­сле­ди­це по раст и раз­вој да је оста­ла у жи­во­ту. Ово се до­га­ђа­ло и у слу­ча­је­ви­ма ка­да се из при­ло­же­не ме­ди­цин­ске до­ку­мен­та­ци­је не ви­ди да је де­те ро­ђе­но са вид­ним де­фор­ми­те­ти­ма.
ТРАГ СЕ ГУ­БИ
- Ро­ди­те­љи­ма пре­ми­ну­ле бе­бе се ни­је до­зво­ља­ва­ло пре­у­зи­ма­ње те­ла ра­ди са­хра­не, чак и ка­да су они то из­ри­чи­то тра­жи­ли - на­во­ди Ан­кет­ни од­бор. - Ста­вља­ло им се до зна­ња да су по­сту­пак и тро­шко­ви са­хра­не­си­кљу­чи­ва бри­га здрав­стве­не уста­но­ве, уз су­ге­сти­је да око то­га не би тре­ба­ло да се ан­га­жу­ју и бри­ну. Од­бор ни­је до­шао до са­зна­ња да у здрав­стве­ним уста­но­ва­ма по­сто­ји траг о пла­ћа­њу по­греб­них услу­га.
Ро­ди­те­љи ни­су мо­гли да до­ђу до по­да­та­ка и да ли је, ка­ко и где њи­хо­во но­во­ро­ђен­че са­хра­ње­но. При тра­га­њу за гроб­ним ме­стом, утвр­ди­ли су да се де­те­ту гу­би сва­ки траг из­ме­ђу здрав­стве­не уста­но­ве и по­греб­ног пред­у­зе­ћа. У овим уста­но­ва­ма, у го­то­во свим слу­ча­је­ви­ма, не­ма по­да­та­ка о са­хра­ни де­те­та са по­да­ци­ма из здрав­стве­не еви­ден­ци­је, од­но­сно по­да­та­ка при ма­тич­ним слу­жба­ма.
По­себ­но је ин­ди­ка­тив­на чи­ње­ни­ца да по­сто­ји еви­ден­ци­ја за оста­лу но­во­ро­ђен­чад, за ко­јом ро­ди­те­љи не тра­га­ју а пре­ми­ну­ла су тих го­ди­на, што ис­кљу­чу­је мо­гућ­ност по­сто­ја­ња прак­се не­у­пи­си­ва­ња умр­ле но­во­ро­ђен­ча­ди у ре­ги­стар са­хра­ње­них. Ан­кет­ни од­бор је кон­ста­то­вао да је про­це­ду­ра за утвр­ђи­ва­ње вре­ме­на и узро­ка смр­ти, од­но­сно обудкци­ја, као и по­сту­па­ње са од­стра­ње­ним де­ло­ви­ма људ­ског те­ла про­пи­са­на од­го­ва­ра­ју­ћим пра­вил­ни­ком. За­то здрав­стве­ним уста­но­ва­ма ни­је оста­вље­на мо­гућ­ност да у том слу­ча­ју по­сту­па­ју по свом на­хо­ђе­њу.
Ме­ђу­тим, у раз­го­во­ру са ру­ко­вод­ством по­греб­ног пред­у­зе­ћа до­шло се до са­зна­ња да не по­сто­ји мо­гућ­ност да се из­гу­би траг о те­лу осо­бе па и умр­лом но­во­ро­ђен­че­ту, ако је из­дах­ну­ло у здрав­стве­ној уста­но­ви.
- Те­ла свих умр­лих осо­ба из здрав­стве­не уста­но­ве се, по пре­ци­зној про­це­ду­ри, тран­спор­ту­ју до ка­пе­ле где се по­да­ци о умр­лом упи­су­ју и трај­но чу­ва­ју у ре­ги­стри­ма - на­во­ди се у за­кључ­ци­ма. - Из ка­пе­ле се те­ла пре­да­ју род­би­ни, или тран­спор­ту­ју до гро­бља где се та­ко­ђе упи­су­ју у ре­ги­стре ко­ји се трај­но чу­ва­ју. Пре­ма то­ме, не по­сто­ји мо­гућ­ност да се по­да­ци осо­ба ко­је су умр­ле у здрав­стве­ним уста­но­ва­ма не на­ла­зе у од­го­ва­ра­ју­ћем по­греб­ном пред­у­зе­ћу. Уви­дом у пред­ме­те ко­ји су до­ста­вље­ни Од­бо­ру, мо­же да се кон­ста­ту­је да ро­ди­те­љи ни­су на­шли по­дат­ке о сво­јој де­ци у еви­ден­ци­ји по­греб­них пред­у­зе­ћа.

МО­ГУ­ЋИ СЦЕ­НА­РИО
ДИ­РЕК­ТОР Цен­тра за со­ци­јал­ни рад из Но­вог Са­да Јо­ван Ко­чић из­нео је пред Ан­кет­ним од­бо­ром хи­по­те­тич­ки сце­на­рио кра­ђе бе­ба. Нај­пре, ка­ко је ис­та­као, же­на оде из свог гра­да код сво­јих ро­ђа­ка, да се не би ви­де­ло да ни­је труд­на, а по­сле из­ве­сног вре­ме­на се у до­го­во­ру са ле­ка­ром, "ста­ци­о­ни­ра" у не­ком по­ро­ди­ли­шту.
Ка­да се не­ка мај­ка по­ро­ди, ње­но де­те се про­гла­си мр­твим, а ова же­на се по­ја­вљу­је кроз па­пи­ре ди­рект­но као да је она ро­ди­ла.
- За­тим до­ла­зи ку­ћи, би­ла је на одр­жа­ва­њу труд­но­ће и вра­ћа се... - об­ја­снио је Ко­чић. - Та же­на до­би­ја ту­ђе де­те на сво­је име, а Цен­тар за со­ци­јал­ни рад је за­о­би­ђен.

ПО­КЛОН ЛЈУ­БАВ­НИ­ЦИ
ЈЕД­НА ста­ра­шна Алек­син­чан­ка већ го­ди­на­ма тра­га за сво­јим си­ном, ко­ји је на­вод­но умро још пре 45 го­ди­на. Би­ла је убе­ђе­на да јој је ме­зи­мац, игром суд­би­не, пре­ми­нуо на ле­че­њу у ни­шкој бол­ни­ци, не­ко­ли­ко ме­се­ци по­сле ро­ђе­ња.
Све до пре не­ко­ли­ко го­ди­на, ка­да јој се су­пруг на са­мр­ти при­знао да је њи­хов син и жив и здрав, али да га је по­сле ле­че­ња, уз по­моћ ле­ка­ра, по­кло­нио сво­јој љу­бав­ни­ци, ко­ја ни­је мо­гла да има де­цу!