СТАРИНА од осамдесет лета Милутин Новаковић, из села Доња Горевница, код Чачка, од пре неколико дана постао је - принц. То је одлука Општинског суда у Чачку, који је утврдио да је Милутин у четвртом степену крвног сродства у правој линији са господаром Јаковом Обреновићем, братом по мајци кнеза Милоша. Милутину је као Јаковљевом чукунунуку признат принчевски статус, чиме је стекао сва наследна права из фамилије Обреновић.


Огрнут гуњем, у блату до чукљева, испред старе штале дочекује нас Милутин, старац бистрог погледа, добро знан сељанима у Доњој Горевници. Иако закорачио у девету деценију креће се без штапа. Позива нас у кућицу у којој, како каже, животари са својом женом Јелицом (76).
- Ма какав сам вам ја принц - кроз смех ће нам Милутин. - Тежак је овај мој принчевски живот. Ћерка отишла... Баба и ја сами. Чекамо...

О Обреновићима много зна, али кад започне причу јурну му сузе на лице.

- И данас волим да одем у забран у Бресници. Звали смо га господарски, јер је то поклон од Јакова. Имао сам и сабљу Милоша Обреновића, али је у музеј дадох. Добио ју је мој деда Михаило, када је био домаћин на некој свадби у Обреновићима. Чувао сам родослов као око у глави. Код нас се некако увек помињали Обреновићи, нарочито на славама, весељима... А, постоји и једна узречица коју смо често користили када бисмо описивали живот наше унуке Лјиљане. Причали смо јој да живи “ко краљица Наталија”... - каже изнемоћао старац, што од година, што од болести.

Десно стопало му оболело од гангрене, ускоро ће на операцију. Милутин прича како је некада био најписменији у селу. Радио је годинама у сељачкој радној задрузи. Ту је, каже, и пропао од рада. Након тога бавио се земљорадњом. Увек имао богате приносе, пуне подруме ракије и вина. Сада све стало, а каце и бурад празни. То га опет дирну, па заплака.

ТЕСТАМЕНТ
ПОСЛЕ Мајског преврата богатство фамилије Обреновић припало је краљици Наталији, супрузи краља Милана. Краљица умире 1941. у самостану Сен Дени, код Париза. Тестаментом је велика имања у Србији завештала Београдском универзитету, манастирима и црквама, чији су задужбинари Обреновићи. Део богате имовине у Француској, као и новац и уметничке слике Наталија је одредила живим потомцима Јакова Обреновића.

- Нисам ја желео ником да доказујем моје порекло. Моја унука Лјиљана од једине ми ћерке Миле пре десетак година видела родослов, па се заинтересовала - вели Милутин. - Рекла је да ће да истраје. И доказала је њену плаву крв. Желела је мене да обрадује пре него што умрем.

Објашњава нам како се његов прадеда Тривун оженио Дмитром, ћерком Јакова и Ђурђије Обреновић. Живели су у Брусници код Горњег Милановца, а онда је Милутинов деда Михаило дошао на мираз у Доњу Горевницу. Ту се и Милутин родио, а на детињство га подсећа родна кућа саграђена крајем 19. века, која је још у животу.

Милутинова унука Лјиљана Ћировић (34), удата за инжењера Владана, не жели много да прича о њеној десетогодишњој борби за доказивање порекла свога деде. Каже нам да је данас веома срећна, али да није желела да се експонира. Прича да ће ићи до самог краја, односно, да ће искористити наследно право на заоставштину краљице Наталије Обреновић. Јер је суд донео одлуку да Милутину, као најближем живом сроднику Обреновића, припада и легитимација за покретање извршења тестамента краљице Наталије пред француским судом.

РОДОСЛОВ
МИЛУТИНОВ чукундеда Јаков Обреновић, који је рођен око 1767. године у Брусници код Горњег Милановца, са својом женом Ђурђијом 1818. године добија ћерку Дмитру. Она се удаје за Тривуна Новаковића, а њихов син Михаило (1849-1929) оставља потомка Милорада, који је Милутинов отац, а поред њега Милорад има и две ћерке, Милену из Мрчајеваца и Драгињу из Јагодине.