БЕ­О­ГРАД - На Вој­но­ме­ди­цин­ској ака­де­ми­ји ју­че је по­че­ло дво­днев­но са­ве­то­ва­ње о са­мо­у­би­ству, у ор­га­ни­за­ци­ји Ин­сти­ту­та за пси­хи­ја­три­ју Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је. О зна­ча­ју овог ску­па нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да је, осим елит­них струч­ња­ка из на­ше зе­мље оку­пио екс­пер­те из Сло­ве­ни­је, Хр­ват­ске и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Ка­ко је ис­та­кла ди­рек­тор Ин­сти­ту­та Ми­ро­сла­ва Ја­шо­вић - Га­шић, са­рад­ња из­ме­ђу зе­ма­ља бив­ше Ју­го­сла­ви­је све је ја­ча и зна­чај­ни­ја.
Ко­ли­ко је су­и­цид, од­но­сно са­мо­у­би­ство по­стао пла­не­тар­ни про­блем го­во­ри по­да­так да сва­ке го­ди­не у све­ту чак 10 ми­ли­о­на љу­ди по­ку­ша да из­вр­ши са­мо­у­би­ство, док ми­ли­он њих успе у овој мор­бид­ној на­ме­ри. По­сле по­ку­ша­ја су­и­ци­да сва­ки тре­ћи па­ци­јент због за­до­би­је­них по­вре­да или сте­че­них тра­у­ма би­ва упу­ћен на бол­нич­ку не­гу.
Ка­ко смо са­зна­ли на овом сим­по­зи­ју­му, у на­шој зе­мљи се же­не два пу­та че­шће од­лу­чу­ју на са­мо­у­би­ство од му­шка­ра­ца, али то ни­је то­ли­ко дра­ма­ти­чан по­да­так по леп­ши пол, јер је тај тренд у све­ту чак три пу­та ве­ћи у "њи­хо­ву ко­рист".
Та­ко­ђе, пре­ма на­чи­ни­ма из­вр­ше­ња са­мо­у­би­ства по­сто­је "тра­ди­ци­о­нал­ни" на­чи­ни ко­ји­ма су же­не скло­ни­је, та­ко да ће да­ме пр­во по­сег­ну­ти за та­бле­та­ма или отров­ним суп­стан­ца­ма, док су му­шкар­ци скло­ни­ји ва­тре­ном оруж­ју и ве­ша­њу.
- Иако су кроз исто­ри­ју Со­крат, Сен­ка или Де­мо­стен за­сту­па­ли та­ко­зва­но "са­мо­у­би­ство из до­сто­јан­ства", од­но­сно "хе­рој­ско са­мо­жр­тво­ва­ње", да­на­шња пси­хи­ја­три­ја ни­је та­квог ми­шље­ња - ре­као је др Јо­ван Ма­рић. - Вра­ћа­ње "ула­зни­це за жи­вот Бо­гу увек је бо­лест".
За са­да ни­је ла­ко из­ло­жи­ти све по­дат­ке ве­за­не за су­и­цид код нас, јер је ве­ли­ки део ар­хи­ве уни­штен то­ком бом­бар­до­ва­ња 1999. го­ди­не. Па ипак, др Гор­да­на Ни­ко­лић - Бал­ко­ски ус­пе­ла је да ана­ли­зи­ра по­дат­ке ве­за­не за Бе­о­град од 1997. го­ди­не до да­нас, од ка­да је у глав­ном гра­ду по­чи­ње­но 1376 са­мо­у­би­ста­ва. По­да­ци го­во­ре да чак 44,1 од­сто са­мо­у­би­ца у пре­сто­ни­ци чи­не - пен­зи­о­не­ри! За њи­ма сле­де до­ма­ћи­це и не­за­по­сле­ни. Очи­глед­но је да је не­ма­шти­на оста­ви­ла ду­бок траг.
- Нај­ве­ћи број са­мо­у­би­ца у Бе­о­гра­ду био је 2000. го­ди­не, чак 227 - до­да­је Ни­ко­лић - Бал­ко­ски. - То ве­зу­је­мо за бом­бар­до­ва­ње ко­је се од­и­гра­ло не­по­сред­но пре то­га, док но­ви раст бе­ле­жи­мо 2002. го­ди­не и то се ту­ма­чи та­ла­сом еко­ном­ских про­бле­ма.
Нај­мла­ђи са­мо­у­би­ца у Бе­о­гра­ду то­ком опи­са­ног пе­ри­о­да имао је са­мо 13, док је нај­ста­ри­ји имао 101 го­ди­ну. Ста­ро­сна струк­ту­ра са­мо­у­би­ца пре­те­жно је ве­за­на за ста­ри­је осо­бе, па са го­ди­на­ма ра­сте и ри­зик од са­мо­у­би­ства.

МЕ­СТА ИЗ­ВР­ШЕ­НјА
ВЕ­ЋИ­НА са­мо­у­би­ца се на овај чин од­лу­чу­је на те­ри­то­ри­ји са ко­је по­ти­че, па ста­ти­сти­ка го­во­ри да су нај­че­шћи су­и­ци­ди на оп­шти­ни на ко­јој је чо­век и жи­вео. Је­ди­ни из­у­зе­так у Бе­о­гра­ду је оп­шти­на Сав­ски ве­нац, ко­ја је ре­ла­тив­но рет­ко на­се­ље­на. Ка­ко об­ја­шња­ва Ни­ко­лић - Бал­ко­ски, раз­лог је што упра­во на овој оп­шти­ни по­сто­је мо­сто­ви ко­ји су по­год­ни за са­мо­у­би­лач­ки чин, као и мно­штво бол­ни­ца, где се мно­ги од­лу­чу­ју на са­мо­у­би­ство.