Ђи­ла­со­ве при­вре­ме­не гра­ни­це

ИЗ ДРУ­ГОГ свет­ског ра­та Ср­би­ја је иза­шла по­де­ље­на на три де­ла, а Хр­ват­ска с те­ри­то­ри­јал­ним про­ши­ре­њи­ма - Истром и Ба­ра­њом.
- Хр­ва­ти су то ге­ни­јал­но ура­ди­ли. Из два свет­ска ра­та иако на стра­ни по­ра­же­них до­би­ја­ју те­ри­то­ри­јал­на про­ши­ре­ња. То је за­и­ста је­дин­стве­но - при­ча др Ми­ле Пр­шић, члан Ко­ми­си­је за раз­гра­ни­че­ње СРЈ и Хр­ват­ске и бив­ши на­чел­ник Вој­но­и­сто­риј­ског ин­сти­ту­та.
Он ка­же да су Хр­ва­ти "зна­ју­ћи да су Ср­би пр­во ко­му­ни­сти, па тек он­да Ср­би три­ком по­ну­ди­ли де­ло­ве Бач­ке у ко­ју су 1994. го­ди­не усе­ли­ли хи­ља­де Хр­ва­та из За­гор­ја и Сла­во­ни­је у за­ме­ну за Ба­ра­њу".
- Срп­ски ко­му­ни­сти ни­су по­ста­вља­ли ре­ша­ва­ње срп­ског на­ци­о­нал­ног пи­та­ња. Сма­тра­ли су га ре­ше­ним - на­ста­вља Пр­шић. - За­то КПЈ ре­ша­ва пре све­га пи­та­ња Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, па на кра­ју и дро­би срп­ско на­ци­о­нал­но би­ће ства­ра­њем но­вих на­ци­ја: ма­ке­дон­ском, цр­но­гор­ском, му­сли­ман­ском.
У исто вре­ме хр­ват­ски на­род на­ра­стао је с око 900.000 у 19. ве­ку на не­ко­ли­ко ми­ли­о­на, под­вла­чи др Ми­ле Пр­шић.
- Си­гур­но је да та број­ка ни­је ре­зул­тат при­род­не про­дук­ци­је хр­ват­ског ста­нов­ни­штва, већ пре све­га по­ка­то­ли­че­ња Ср­ба и Му­сли­ма­на, при­сва­ја­ња Бу­ње­ва­ца и Шо­ка­ца - на­ста­вља Пр­шић.
Хр­ва­ти су увек на пр­во ме­сто ста­вља­ли свој на­ци­о­нал­ни ин­те­рес, и на то­ме им тре­ба че­сти­та­ти - ка­же Пр­шић. - Не­ма раз­ли­ке у њи­хо­вим про­гра­ми­ма, ни код Хр­ват­ске се­љач­ке стран­ке (ХСС), ни код уста­ша, ни код хр­ват­ских ко­му­ни­ста. Сви су же­ле­ли ве­ли­ку Хр­ват­ску.
Због то­га је члан ко­ми­си­је за раз­гра­ни­че­ње Вој­во­ди­не и Хр­ват­ске, ко­ја је из Вој­во­ди­не ис­тр­гла Ба­ра­њу и при­по­ји­ла је Хр­ват­ској, био Јер­ко Зла­та­рић, пред­став­ник ХСС-а.
У слу­жбе­ном ли­сту Вој­во­ди­не, на­пра­вље­не "по же­љи на­ро­да" 20. сеп­тем­бра 1945. го­ди­не утвр­ђе­не су "при­вре­ме­не" гра­ни­це ко­је се до да­нас ни­су ме­ња­ле.
У Ар­хи­ву ме­мо­ри­јал­ног цен­тра "Јо­сип Броз Ти­то" на­ла­зи се до­ку­мент у ко­јем Ко­ми­си­ја АВ­НОЈ-а, чи­ји је пред­сед­ник био Ми­ло­ван Ђи­лас, де­таљ­но обра­зла­же сво­ју од­лу­ку.
Као спор­не те­ри­то­ри­је они на­во­де - сре­зо­ве: Су­бо­ти­ца, Сом­бор, Апа­тин, Оджа­ци, се­ве­ро и се­ве­ро-ис­точ­но од Ду­на­ва (Бач­ка) б) сре­зо­ви: Ба­ти­на, Дар­да, у сли­ву из­ме­ђу ре­ка Дра­ва и Ду­нав (Ба­ра­ња) ц) сре­зо­ви: Ву­ко­вар, Шид и Илок ју­го-за­пад­но и ју­жно од Ду­на­ва (Срем).
Што се ти­че Бач­ке, Ко­ми­си­ја ка­же: Срез Су­бо­ти­це на­се­љен је у огром­ној ве­ћи­ни Хр­ва­ти­ма (Ба­њев­ци­ма ко­ји су јед­ним де­кре­том при­по­је­ни хр­ват­ском на­ци­о­нал­ном кор­пу­су) и Ма­ђа­ри­ма ко­ји од Не­ма­ца пре­у­зи­ма­ју при­мат.
Иако је срез Су­бо­ти­ца у ап­со­лут­ној ве­ћи­ни на­се­љен ком­пакт­ним хр­ват­ским ста­нов­ни­штвом, ко­ми­си­ја ни­је пре­да­ла Су­бо­ти­цу Хр­ват­ској, јер "би то би­ла не­при­род­на тво­ре­ви­на, ко­ја иако би има­ла огром­ну ве­ћи­ну Хр­ва­та, не би би­ла це­ло­ви­то по­ве­за­на, а Су­бо­ти­цу као круп­ни при­вред­ни и кул­тур­ни цен­тар пре­тво­ри­ло би у пе­ри­фе­ри­ју, јер чи­тав при­вред­ни жи­вот сру­ји на југ, а не на за­пад".
- Раз­у­ме се, ако би се ова те­ри­то­ри­ја про­ши­ри­ла на се­вер, и укљу­чи­ла Хр­ва­те на про­сто­ру Ба­јер, ко­ји се са­да на­ла­зе у Ма­ђар­ској, ово пи­та­ње би се по­но­во узе­ло у пре­трес - за­кљу­чу­је се у из­ве­шта­ју.
Та­ко је Су­бо­ти­ца оста­ла у вој­во­ди­ни, а Ба­ра­ња је че­ка­ла дру­га­чи­ја суд­би­на. Ко­ми­си­ја АВ­НОЈ-а то ова­ко обра­зла­же: Сре­зо­ви Ба­ти­на и Дар­да, узе­ти за­јед­но, има­ју од сло­вен­ских ма­њи­на, ре­ла­тив­ну ве­ћи­ну Хр­ва­та. Оба сре­за еко­ном­ски и при­вред­но на­ги­њу за­па­ду. Пре­ма то­ме и еко­ном­ски и на­ци­о­нал­ни раз­ло­зи зах­те­ва­ју да оба ова сре­за уђу у са­став фе­де­рал­не Хр­ват­ске и изи­ђу из Вој­во­ди­не у ко­јој се тре­нут­но на­ла­зе.
ВУ­КО­ВАР­СКИ СРЕЗ
Што се ти­че Сре­ма Ђи­ла­со­ва ко­ми­си­ја за­кљу­чу­је "да је пред­рат­ни ву­ко­вар­ски срез, оче­вид­но, јед­на ве­штач­ка тво­ре­ви­на, на­мер­но на­чи­њен да би се до­би­ла ре­ла­тив­на ве­ћи­на Ср­ба.
- Ако се по­гле­да чи­тав про­стор од Вин­ко­ва­ца и Ву­ко­ва­ра до Ши­да, он­да он пред­ста­вља је­дан по­јас хр­ват­ског ста­нов­ни­штва, с ре­ла­тив­но ма­лим бро­јем Ср­ба, та­ко да је да­на­шњи део ву­ко­вар­ског сре­за изо­ло­ва­на срп­ска оаза у Хр­ват­ској, за­кљу­чу­је Ко­ми­си­ја АВ­НОЈ-а.