- Реч је о депеши коју је Едвард Кардељ послао Борису Кидричу 25. јуна 1945. године. Депешу, коју је Кардељ упутио из Београда, недавно смо пронашли у Архиву Републике Словеније. Кардељ је тада био председник Савезне владе. У депеши се каже: "Најкасније за три недеље биће распуштени судови националне части. Војни судови ће судити само војним лицима, све остало преузеће редовни судови. Биће проглашена нова амнестија. Значи, немате никаквог разлога да будете спори у "чишћењу" као што сте били до сада".
Како тумачите ово Кардељево упутство?
Може се рећи да је том депешом критиковано словеначко политичко руководство и председник словеначке Владе због преспорог "чишћења". Израз "чишћење" подразумева разне врсте уклањања противника. Не само ликвидацију, већ и хапшење и слање на судове. А у ширем смислу те речи значи и отпуштање с посла. С обзиром да се из депеше види да ће се стање нормализовати, било је неопходно да се то "чишћење" што пре заврши јер ће ствари ускоро кренути нормалним током. Овај документ је први који говори о томе да није само војно руководство обављало чишћење", у то је било умешано и словеначко политичко руководство.
СЛОВЕНИЈА ПОСЛЕДНјЕ БОЈИШТЕ
Ваша изложба у Цељу отворена је недељу дана пошто је подигнута кривична пријава против Митје Рибичича. Пријава је подигнута након великих расправа у словеначкој јавности о послератним убиствима и злочинима партизана. А поводом 60. годишњице победе над фашизмом провукло се питање ко је у Југославији био победник, а ко поражен и шта је дошло након слома фашизма. Колико су ови догађаји међусобно повезани?
- Те ствари уопште нису повезане. Моја изложба је производ договора у словеначкој Влади да се направи евиденција свих гробница у Словенији. Тај пројекат је завршен прошле године, мада још није потпуно окончан. Моја морална дужност била је да о томе обавестим ширу јавност. Зато сам направио изложбу која је сада у Цељу и која ће путовати од града до града. Датум изложбе знао се још у септембру прошле године. Датум је изабран симболично, због 60. годишњице краја Другог светског рата, а у Словенији тај датум (31. мај) симболизује шест деценија од када се из Корушке из Ветриња вратио задњи транспорт словеначких домобрана у домовину. Датум изложбе, дакле, нема никакве везе са кривичном пријавом против Рибичича. Додуше, истина је да се још 1989. године у Словенији повела расправа о послератним убиствима и кривцима за та убиства, тако да је већ средином деведесетих формирана посебна криминалистичка група која је имала задатак да пронађе кривце за вансудска убиства. Рад на том пројекту интензивиран је 2001. године када је пронађена прва масовна гробница у Словенској Бристрици. То је био конкретан повод да се покрене кривична пријава против Митје Рибичича.
Ко су биле жртве? Које националности?
- Други светски рат је заправо завршен у Словенији. Окончан је добрих недељу дана касније него у Европи. У Словенији су се још водиле последње борбе током којих су били заробљени хрватски домобрани и усташе, припадници Хитлерове армаде, српски добровољци и четници. У Словенији је извршена њихова ликвидација. Како оних који су били заробљени на подручју Словеније, тако и оних који су у договору с Енглезима били враћени из Корушке и предати у руке партизана. Словенија је у ствари, била масовна гробница, не само Словенаца, него и Хрвата, Срба, Немаца, Мађара, Италијана и других.
Имате податке о броју жртава по националној припадности?
- Немамо јер је ископина било врло мало. Према усменим сведочењима, око 100 гробница је словеначких, затим следе хрватске, којих је нешто мање од сто. Немачких је нешто више од 80. Око 50 гробница су заједничке. Наравно, ја сада говорим само о проценама јер су прецизна истраживања обављена тек на неколико локација. Националну припадност убијених могли смо да утврдимо само на основу предмета и униформи. Заједно са студентима претражисмо гробнице у Кочевском рогу. Констатовали смо да у јами под Креном леже српски добровољци. Тамо смо нашли српски ковани новац произведен 1942. и 1943, затим православне крстове. На основу тога закључујемо да су Срби тамо покопани.
Ако узмемо у обзир да се рат у Европи завршио 9. маја, а на тлу Југославије 15. маја, може ли се тих шест дана сматрати као "добар маневарски простор" за масовна убиства. Да ли су у том периоду она извршена?
- Убиства су се догађала од 15. маја па до краја месеца. Ти који су убијени до 15. маја пали су у последњим оружаним биткама. Тог 15. маја они су морали да се предају и предали су се. После тога следе "маршеви смрти". Они су се кретали према Марибору и Хрватској, а завршавали се масовним ликвидацијама, пре свега Хрвата и Срба. Из Корушке прво су били враћени Хрвати (између 15. и 24. маја) затим Срби (између 24. и 27. маја), и на крају Словенци (од 27. до 31. маја). Чим би стигли - возовима су евакуисани до логора у Шентвиду и поред Цеља. Тамо су били ликвидирани, а потом бачени у масовне гробнице.
Истраживали сте само на територији Словеније?
- Да. Темељ нам је била Словенија. Истражили смо гробнице за које није смело да се зна све до 1990.
Ко ће одговорити
Како историјски гледате на та убиства, с обзиром да историју пишу победници?
- Сви се слажемо да су се догађала масовна убиства ненаоружаних заробљеника. Те злочине извршила је тадашња југословенска власт.
Да ли се зна ко је давао наредбе и ко је вршио злочине?
- Ништа од тога сада не можемо да утврдимо. Сигурно се, међутим, зна да такве масовне ликвидације не би могле да буду извршене без налога Тита, Кардеља и осталих који су били у врху војне и политичке власти ондашње Југославије. До сада о томе нисмо имали никакав конкретан доказ. Ова Кардељева депеша први је документ о масовним "чишћењима.
Мислите ли да је то једини документ?
- Докумената је сигурно било више, али их нисмо нашли или су уништени.
Ваш отац, Тони Ференц, као историчар бавио се тим периодом. Пред своју смрт објавио је књигу "Диес Ирае", са поднасловом "Четници, вашки стражари и њихова судбина у јесен 1943". О чему се заправо ради у тој књизи?
- То је једна од првих књига која на основу докумената у словеначким и страним ахривама говори о судбини оних који су сарађивали са окупаторима, Немцима и Италијанима. У јесен 1943. Италија је капитулирала и тада су вашки (сеоски) стражари (раније називани Белогардејцима) и словеначки четници завршили као заробљеници партизана. И те године су се после војних судова извршавале масовне ликвидације тих вашких стражара. Вашки стражари су се иначе борили против партизана са оружјем добијеним од Италијана. А четници о којима говорим били су словеначки четници. У Словенији су вашки стражари деловали од 1942. до 1943. Домобранство се установило након капитулације Италије и они су били под немачким властима од 1943. до 1945. године. Четницима су припадали они који су били под упливом Драже Михаиловића а деловали су у Словенији.
Након свих истраживања ко после 60. година може бити оптужен за злочине?
- На индивидуалном плану то нема никаквог значаја.
У чему је сада значај да се од "добрих партизана" праве "лоши момци" који су убијали недужне сараднике окупаторе?
- Партизани нису проблем. Партизанство је пре свега, бољшевизам и револуција. Значи, говоримо о ономе што је изашло из партизанства. Отпор који су пружили окупатори нико не пориче. Сви се слажемо да је он био позитивна ствар. Проблем су револуционарне мере предузимане како за време Другог светског рата, тако и после њега.
ЗАРАВНАВАНјЕ ГРОБОВА
КОЛИКО је до сада у Словенији пронађено масовних гробница?
Успели смо да евидентирамо 410 прикривених гробница. По наређењу савезног министра за унутрашње послове Зечевића, свим покрајинским владама било је наређено да заравнају гробове непријатеља и њихових сарадника и тако избришу трагове масовних убистава. Интензивније откривање гробова почело је 2002. тако да, поред тих 410 евидентираних има још 160 које треба да евидентирамо. Има више врста гробница: противтенковски ровови, крашке провалије, рудничке јаме и јаме које су специјално за ту сврху ископане.
ПОПИСАНИ САМО СЛОВЕНЦИ
За словеначку јавност изјавили сте да је ту било више од 100.000 људи. У Србији се, међутим, говори о 200.000. Коју бројку Ви узимате као тачну?
- Не може се прецизно утврдити број жртава по националности, јер нису обављене сондаже и прецизна истраживања ископина. За Словенце знамо јер се код нас већ неколико година пописују жртве по именима. Утврдили смо да је током Другог светког рата погинуло 90.000 Словенаца, а да је од 15. маја 1945. па до почетка 1946. усмрћено 13.000. Када су у питању припадници других народа, немамо тачних података. Знамо само за појединачне локације, где су масовно ликвидирани Хрвати. То је Тезенски противтенковски јарак код Марибора. Тамо је било вероватно и четника.
Будите први посетилац који ће оставити коментар: