У Му­зе­ју но­ви­је исто­ри­је у Це­љу не­дав­но је отво­ре­на изложба под на­зи­вом "Скри­ве­но и од очи­ју скло­ње­но" на ко­јој је пр­ви пут пред­ста­вљен до­ку­мент ко­ји по­твр­ђу­је да је за ма­сов­на уби­ства за­ро­бље­них вој­ни­ка и ци­ви­ла по­сле Дру­гог свет­ског ра­та од­го­вор­на та­да­шња ју­го­сло­вен­ска вој­на и по­ли­тич­ка власт.
Ми­тја Фе­ренц, по­зна­ти сло­ве­нач­ки исто­ри­чар, аутор ове изложбе, у ин­тер­вјуу за "Ве­чер­ње но­во­сти", по­дроб­но об­ја­шња­ва где се на­ла­зе ма­сов­не гроб­ни­це у Сло­ве­ни­ји, ко­ли­ко их има и ко је у њи­ма по­ко­пан. На пи­та­ње шта тач­но пи­ше у по­ме­ну­том до­ку­мен­ту, Фе­ренц каже:
- Реч је о де­пе­ши ко­ју је Едвард Кар­дељ по­слао Бо­ри­су Ки­дри­чу 25. ју­на 1945. го­ди­не. Де­пе­шу, ко­ју је Кар­дељ упу­тио из Бе­о­гра­да, не­дав­но смо про­на­шли у Ар­хи­ву Ре­пу­бли­ке Сло­ве­ни­је. Кар­дељ је та­да био пред­сед­ник Са­ве­зне вла­де. У де­пе­ши се каже: "Нај­ка­сни­је за три не­де­ље би­ће рас­пу­ште­ни су­до­ви на­ци­о­нал­не ча­сти. Вој­ни су­до­ви ће су­ди­ти са­мо вој­ним ли­ци­ма, све оста­ло пре­у­зе­ће ре­дов­ни су­до­ви. Би­ће про­гла­ше­на но­ва ам­не­сти­ја. Зна­чи, не­ма­те ни­ка­квог раз­ло­га да бу­де­те спо­ри у "чи­шће­њу" као што сте би­ли до са­да".
Ка­ко ту­ма­чи­те ово Кар­де­ље­во упут­ство?
Може се ре­ћи да је том де­пе­шом кри­ти­ко­ва­но сло­ве­нач­ко по­ли­тич­ко ру­ко­вод­ство и пред­сед­ник сло­ве­нач­ке Вла­де због пре­спо­рог "чи­шће­ња". Из­раз "чи­шће­ње" под­ра­зу­ме­ва раз­не вр­сте укла­ња­ња про­тив­ни­ка. Не са­мо ли­кви­да­ци­ју, већ и хап­ше­ње и сла­ње на су­до­ве. А у ши­рем сми­слу те ре­чи зна­чи и от­пу­шта­ње с по­сла. С об­зи­ром да се из де­пе­ше ви­ди да ће се ста­ње нор­ма­ли­зо­ва­ти, би­ло је нео­п­ход­но да се то "чи­шће­ње" што пре за­вр­ши јер ће ства­ри уско­ро кре­ну­ти нор­мал­ним то­ком. Овај до­ку­мент је пр­ви ко­ји го­во­ри о то­ме да ни­је са­мо вој­но ру­ко­вод­ство оба­вља­ло чи­шће­ње", у то је би­ло уме­ша­но и сло­ве­нач­ко по­ли­тич­ко ру­ко­вод­ство.

СЛО­ВЕ­НИ­ЈА ПО­СЛЕД­НјЕ БО­ЈИ­ШТЕ
Ва­ша изложба у Це­љу отво­ре­на је не­де­љу да­на по­што је по­диг­ну­та кри­вич­на при­ја­ва про­тив Ми­тје Ри­би­чи­ча. При­ја­ва је по­диг­ну­та на­кон ве­ли­ких рас­пра­ва у сло­ве­нач­кој јав­но­сти о по­сле­рат­ним уби­стви­ма и зло­чи­ни­ма пар­ти­за­на. А по­во­дом 60. го­ди­шњи­це по­бе­де над фа­ши­змом про­ву­кло се пи­та­ње ко је у Ју­го­сла­ви­ји био по­бед­ник, а ко поражен и шта је до­шло на­кон сло­ма фа­ши­зма. Ко­ли­ко су ови до­га­ђа­ји ме­ђу­соб­но по­ве­за­ни?
- Те ства­ри уоп­ште ни­су по­ве­за­не. Мо­ја изложба је про­из­вод до­го­во­ра у сло­ве­нач­кој Вла­ди да се на­пра­ви еви­ден­ци­ја свих гроб­ни­ца у Сло­ве­ни­ји. Тај про­је­кат је за­вр­шен про­шле го­ди­не, ма­да још ни­је пот­пу­но окон­чан. Мо­ја мо­рал­на дужност би­ла је да о то­ме оба­ве­стим ши­ру јав­ност. За­то сам на­пра­вио изложбу ко­ја је са­да у Це­љу и ко­ја ће пу­то­ва­ти од гра­да до гра­да. Да­тум изложбе знао се још у сеп­тем­бру про­шле го­ди­не. Да­тум је иза­бран сим­бо­лич­но, због 60. го­ди­шњи­це кра­ја Дру­гог свет­ског ра­та, а у Сло­ве­ни­ји тај да­тум (31. мај) сим­бо­ли­зу­је шест де­це­ни­ја од ка­да се из Ко­ру­шке из Ве­три­ња вра­тио зад­њи тран­спорт сло­ве­нач­ких до­мо­бра­на у до­мо­ви­ну. Да­тум изложбе, да­кле, не­ма ни­ка­кве ве­зе са кри­вич­ном при­ја­вом про­тив Ри­би­чи­ча. До­ду­ше, исти­на је да се још 1989. го­ди­не у Сло­ве­ни­ји по­ве­ла рас­пра­ва о по­сле­рат­ним уби­стви­ма и крив­ци­ма за та уби­ства, та­ко да је већ сре­ди­ном де­ве­де­се­тих фор­ми­ра­на по­себ­на кри­ми­на­ли­стич­ка гру­па ко­ја је има­ла за­да­так да про­на­ђе крив­це за ван­суд­ска уби­ства. Рад на том про­јек­ту ин­тен­зи­ви­ран је 2001. го­ди­не ка­да је про­на­ђе­на пр­ва ма­сов­на гроб­ни­ца у Сло­вен­ској Бри­стри­ци. То је био кон­кре­тан по­вод да се по­кре­не кри­вич­на при­ја­ва про­тив Ми­тје Ри­би­чи­ча.
Ко су би­ле жртве? Ко­је на­ци­о­нал­но­сти?
- Дру­ги свет­ски рат је за­пра­во за­вр­шен у Сло­ве­ни­ји. Окон­чан је до­брих не­де­љу да­на ка­сни­је не­го у Евро­пи. У Сло­ве­ни­ји су се још во­ди­ле по­след­ње бор­бе то­ком ко­јих су би­ли за­ро­бље­ни хр­ват­ски до­мо­бра­ни и уста­ше, при­пад­ни­ци Хи­тле­ро­ве ар­ма­де, срп­ски до­бро­вољ­ци и чет­ни­ци. У Сло­ве­ни­ји је из­вр­ше­на њи­хо­ва ли­кви­да­ци­ја. Ка­ко оних ко­ји су би­ли за­ро­бље­ни на под­руч­ју Сло­ве­ни­је, та­ко и оних ко­ји су у до­го­во­ру с Ен­гле­зи­ма би­ли вра­ће­ни из Ко­ру­шке и пре­да­ти у ру­ке пар­ти­за­на. Сло­ве­ни­ја је у ства­ри, би­ла ма­сов­на гроб­ни­ца, не са­мо Сло­ве­на­ца, не­го и Хр­ва­та, Ср­ба, Не­ма­ца, Ма­ђа­ра, Ита­ли­ја­на и дру­гих.
Има­те по­дат­ке о бро­ју жртава по на­ци­о­нал­ној при­пад­но­сти?
- Не­ма­мо јер је ис­ко­пи­на би­ло вр­ло ма­ло. Пре­ма усме­ним све­до­че­њи­ма, око 100 гроб­ни­ца је сло­ве­нач­ких, за­тим сле­де хр­ват­ске, ко­јих је не­што ма­ње од сто. Не­мач­ких је не­што ви­ше од 80. Око 50 гроб­ни­ца су за­јед­нич­ке. На­рав­но, ја са­да го­во­рим са­мо о про­це­на­ма јер су пре­ци­зна ис­тра­жи­ва­ња оба­вље­на тек на не­ко­ли­ко ло­ка­ци­ја. На­ци­о­нал­ну при­пад­ност уби­је­них мо­гли смо да утвр­ди­мо са­мо на осно­ву пред­ме­та и уни­фор­ми. За­јед­но са сту­ден­ти­ма претражисмо гроб­ни­це у Ко­чев­ском ро­гу. Кон­ста­то­ва­ли смо да у ја­ми под Кре­ном леже срп­ски до­бро­вољ­ци. Та­мо смо на­шли срп­ски ко­ва­ни но­вац про­из­ве­ден 1942. и 1943, за­тим пра­во­слав­не кр­сто­ве. На осно­ву то­га за­кљу­чу­је­мо да су Ср­би та­мо по­ко­па­ни.
Ако узме­мо у об­зир да се рат у Евро­пи за­вр­шио 9. ма­ја, а на тлу Ју­го­сла­ви­је 15. ма­ја, може ли се тих шест да­на сма­тра­ти као "до­бар ма­не­вар­ски про­стор" за ма­сов­на уби­ства. Да ли су у том пе­ри­о­ду она из­вр­ше­на?
- Уби­ства су се до­га­ђа­ла од 15. ма­ја па до кра­ја ме­се­ца. Ти ко­ји су уби­је­ни до 15. ма­ја па­ли су у по­след­њим оружаним бит­ка­ма. Тог 15. ма­ја они су мо­ра­ли да се пре­да­ју и пре­да­ли су се. По­сле то­га сле­де "мар­ше­ви смр­ти". Они су се кре­та­ли пре­ма Ма­ри­бо­ру и Хр­ват­ској, а за­вр­ша­ва­ли се ма­сов­ним ли­кви­да­ци­ја­ма, пре све­га Хр­ва­та и Ср­ба. Из Ко­ру­шке пр­во су би­ли вра­ће­ни Хр­ва­ти (из­ме­ђу 15. и 24. ма­ја) за­тим Ср­би (из­ме­ђу 24. и 27. ма­ја), и на кра­ју Сло­вен­ци (од 27. до 31. ма­ја). Чим би сти­гли - во­зо­ви­ма су ева­ку­и­са­ни до ло­го­ра у Шен­тви­ду и по­ред Це­ља. Та­мо су би­ли ли­кви­ди­ра­ни, а по­том ба­че­ни у ма­сов­не гроб­ни­це.
Истраживали сте са­мо на те­ри­то­ри­ји Сло­ве­ни­је?
- Да. Те­мељ нам је би­ла Сло­ве­ни­ја. Истражили смо гроб­ни­це за ко­је ни­је сме­ло да се зна све до 1990.
Ко ће од­го­во­ри­ти
Ка­ко исто­риј­ски гле­да­те на та уби­ства, с об­зи­ром да исто­ри­ју пи­шу по­бед­ни­ци?
- Сви се слажемо да су се до­га­ђа­ла ма­сов­на уби­ства ненаоружаних за­ро­бље­ни­ка. Те зло­чи­не из­вр­ши­ла је та­да­шња ју­го­сло­вен­ска власт.
Да ли се зна ко је да­вао на­ред­бе и ко је вр­шио зло­чи­не?
- Ни­шта од то­га са­да не можемо да утвр­ди­мо. Си­гур­но се, ме­ђу­тим, зна да та­кве ма­сов­не ли­кви­да­ци­је не би мо­гле да бу­ду из­вр­ше­не без на­ло­га Ти­та, Кар­де­ља и оста­лих ко­ји су би­ли у вр­ху вој­не и по­ли­тич­ке вла­сти он­да­шње Ју­го­сла­ви­је. До са­да о то­ме ни­смо има­ли ни­ка­кав кон­кре­тан до­каз. Ова Кар­де­ље­ва де­пе­ша пр­ви је до­ку­мент о ма­сов­ним "чи­шће­њи­ма.
Ми­сли­те ли да је то је­ди­ни до­ку­мент?
- До­ку­ме­на­та је си­гур­но би­ло ви­ше, али их ни­смо на­шли или су уни­ште­ни.
Ваш отац, То­ни Фе­ренц, као исто­ри­чар ба­вио се тим пе­ри­о­дом. Пред сво­ју смрт об­ја­вио је књи­гу "Ди­ес Ирае", са под­на­сло­вом "Чет­ни­ци, ва­шки стражари и њи­хо­ва суд­би­на у је­сен 1943". О че­му се за­пра­во ра­ди у тој књи­зи?
- То је јед­на од пр­вих књи­га ко­ја на осно­ву до­ку­ме­на­та у сло­ве­нач­ким и стра­ним ахри­ва­ма го­во­ри о суд­би­ни оних ко­ји су са­ра­ђи­ва­ли са оку­па­то­ри­ма, Нем­ци­ма и Ита­ли­ја­ни­ма. У је­сен 1943. Ита­ли­ја је ка­пи­ту­ли­ра­ла и та­да су ва­шки (се­о­ски) стражари (ра­ни­је на­зи­ва­ни Бе­ло­гар­деј­ци­ма) и сло­ве­нач­ки чет­ни­ци за­вр­ши­ли као за­ро­бље­ни­ци пар­ти­за­на. И те го­ди­не су се по­сле вој­них су­до­ва из­вр­ша­ва­ле ма­сов­не ли­кви­да­ци­је тих ва­шких стражара. Ва­шки стражари су се ина­че бо­ри­ли про­тив пар­ти­за­на са оружјем до­би­је­ним од Ита­ли­ја­на. А чет­ни­ци о ко­ји­ма го­во­рим би­ли су сло­ве­нач­ки чет­ни­ци. У Сло­ве­ни­ји су ва­шки стражари де­ло­ва­ли од 1942. до 1943. До­мо­бран­ство се уста­но­ви­ло на­кон ка­пи­ту­ла­ци­је Ита­ли­је и они су би­ли под не­мач­ким вла­сти­ма од 1943. до 1945. го­ди­не. Чет­ни­ци­ма су при­па­да­ли они ко­ји су би­ли под упли­вом Драже Ми­ха­и­ло­ви­ћа а де­ло­ва­ли су у Сло­ве­ни­ји.
На­кон свих ис­тра­жи­ва­ња ко по­сле 60. го­ди­на може би­ти оптужен за зло­чи­не?
- На ин­ди­ви­ду­ал­ном пла­ну то не­ма ни­ка­квог зна­ча­ја.
У че­му је са­да зна­чај да се од "до­брих пар­ти­за­на" пра­ве "ло­ши мом­ци" ко­ји су уби­ја­ли недужне са­рад­ни­ке оку­па­то­ре?
- Пар­ти­за­ни ни­су про­блем. Пар­ти­зан­ство је пре све­га, бољ­ше­ви­зам и ре­во­лу­ци­ја. Зна­чи, го­во­ри­мо о оно­ме што је иза­шло из пар­ти­зан­ства. От­пор ко­ји су пружили оку­па­то­ри ни­ко не по­ри­че. Сви се слажемо да је он био по­зи­тив­на ствар. Про­блем су ре­во­лу­ци­о­нар­не ме­ре пред­у­зи­ма­не ка­ко за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та, та­ко и по­сле ње­га.

ЗА­РАВ­НА­ВА­НјЕ ГРО­БО­ВА
КО­ЛИ­КО је до са­да у Сло­ве­ни­ји про­на­ђе­но ма­сов­них гроб­ни­ца?
Ус­пе­ли смо да еви­ден­ти­ра­мо 410 при­кри­ве­них гроб­ни­ца. По на­ре­ђе­њу са­ве­зног ми­ни­стра за уну­тра­шње по­сло­ве Зе­че­ви­ћа, свим по­кра­јин­ским вла­да­ма би­ло је на­ре­ђе­но да за­рав­на­ју гро­бо­ве не­при­ја­те­ља и њи­хо­вих са­рад­ни­ка и та­ко из­бри­шу тра­го­ве ма­сов­них уби­ста­ва. Ин­тен­зив­ни­је от­кри­ва­ње гро­бо­ва по­че­ло је 2002. та­ко да, по­ред тих 410 еви­ден­ти­ра­них има још 160 ко­је тре­ба да еви­ден­ти­ра­мо. Има ви­ше вр­ста гроб­ни­ца: про­тив­тен­ков­ски ро­во­ви, кра­шке про­ва­ли­је, руд­нич­ке ја­ме и ја­ме ко­је су спе­ци­јал­но за ту свр­ху ис­ко­па­не.


ПО­ПИ­СА­НИ СА­МО СЛО­ВЕН­ЦИ
За сло­ве­нач­ку јав­ност из­ја­ви­ли сте да је ту би­ло ви­ше од 100.000 љу­ди. У Ср­би­ји се, ме­ђу­тим, го­во­ри о 200.000. Ко­ју број­ку Ви узи­ма­те као тач­ну?
- Не може се пре­ци­зно утвр­ди­ти број жртава по на­ци­о­нал­но­сти, јер ни­су оба­вље­не сондаже и пре­ци­зна ис­тра­жи­ва­ња ис­ко­пи­на. За Сло­вен­це зна­мо јер се код нас већ не­ко­ли­ко го­ди­на по­пи­су­ју жртве по име­ни­ма. Утвр­ди­ли смо да је то­ком Дру­гог свет­ког ра­та по­ги­ну­ло 90.000 Сло­ве­на­ца, а да је од 15. ма­ја 1945. па до по­чет­ка 1946. усмр­ће­но 13.000. Ка­да су у пи­та­њу при­пад­ни­ци дру­гих на­ро­да, не­ма­мо тач­них по­да­та­ка. Зна­мо са­мо за по­је­ди­нач­не ло­ка­ци­је, где су ма­сов­но ли­кви­ди­ра­ни Хр­ва­ти. То је Те­зен­ски про­тив­тен­ков­ски ја­рак код Ма­ри­бо­ра. Та­мо је би­ло ве­ро­ват­но и чет­ни­ка.