Три цркве, а једна вера

С. М. ЈОВАНОВИЋ - ЛЈ. ТРИФУНОВИЋ

05. 12. 2004. у 18:14

У селу су сви исте вере - православне, али је спор настао због сукоба надлежности између Румунске и Српске православне цркве, са призвуком влашког сепаратизма.

НЕГОТИН - Мештане брдско-планинског села Малајница, на двадесетак километара од Неготина, поделила је иста вера, православна, али две различите цркве - Српска и Румунска.
Ово влашко село са своја три засеока Дидићи, Дубрава и Перњеч, јесте, и овако, територијално подељено, дели га и река Замна на чије се обе обале простире. Поделио га је и епископ Данило Стоенеску, клирик Румунске православне цркве са седиштем у Вршцу, који је на Ваведење 4. децембра освештао звона храма подигнутог у рејону Дидића, на породичном имању Бојана Александровића, повереника Румунске православне цркве.
И сами Малајничани нису сигурни да ли је звоник и црква са новоизграђеном кућом на пропланку румунска или српска црква. Неки су склонији да тврде да је у питању влашка црква, будући да се у овом селу говори тим језиком, сличним румунском, али не и идентичним.
- Одавде до Ниша све је влашко. Ми смо православци, славимо и славу Петковицу. Нигде не пише да је то румунска црква. Може да буде и оваква и онаква, и српска и влашка. Ми нисмо Румуни, већ српски Власи, што да нам свештеник не проповеда на влашком - каже Војислав Александровић (73) из засеока Дидићи, показујући крстић који је присутнима на освештању звона поделио владика Данило и памфлет на румунском, на којем јасно пише да га је штампала Румунска православна црква.
Становници Дубраве и Перњеча, њих око 125 домаћинстава, пак, противе се изградњи оваквог храма. Они сматрају да РПЦ уноси раздор међу влашким становништвом, које себе сматра паством Српске православне цркве.
- Проблем је у томе што Малајница уопште нема цркву, већ се на службу до сада ишло у оближњи Штубик, Јабуковац, Дупљане. Ми смо као месна заједница тражили од СПЦ пројекат за цркву, да је зидамо ту у центру села, у рејону Дубраве - каже Радиша Богдановић, референт Месне канцеларије "Малајница".
У рејону Дидића, са 75 претежно старијих домаћинстава, кажу да ће "праву" цркву тек да изграде, чим за то добију дозволу. Спремни су и да финансирају њену изградњу. Одабрано је и место крај пута на којем је подигнут крст запис. На тој пољани затекли смо и блокове за темеље.
- Ово овде са звоником ће бити манастир, а наша црква ће бити изграђена на другом месту, крај записа, и она ће бити наша влашко-српска - каже Драгољуб Александровић, који је заједно са оцем Војиславом присуствовао посети владике Данила.
Сам чин тог освештења, којем је, кажу присуствовало око 200 људи, пратиле су и камере Румунске националне телевизије. По причању присутних, дошли су и гости из Румуније.
- То неки кажу да је политика у питању. Није, нема то везе са влашким странкама. Што да немамо цркву, влашку, српску, свеједно је. Може и једна и друга - каже Драгутин.
Са оваквим мишљењем не слажу се, пак, остали мештани Малајнице. У центру села, у рејону Дубраве, Боривоје Николић и Ивица Думитрашковић огорчено кажу да се на Дидићима гради румунска, а не влашка црква.
- Зашто не иду у Румунију, а не да зидају цркву овде. Имамо ми нашу веру, српску православну.




СУДСКО-ЦРКВЕНИ ПОСТУПАК

ВЛАДИКА тимочки Јустин најавио је да ће против владике Данила повести црквено-судски поступак због неовлашћеног упада на подручје Епархије тимочке. СПЦ је овај поступак вршачког владике осудио као грубо мешање у живот једне аутокефалне цркве.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације