Монтгомери: Свака част (1)

ГЕНЕРАЛ Ацо Томић био је протеклих година актер и сведок многих важних збивања. А у неким - и "објекат" и жртва. Зато су "Новости" са бившим начелником војне службе безбедности разговарале: о његовом хапшењу у време операције "Сабља", данима проведеним у београдском Централном затвору, "случају Перишић", афери прислушкивања кабинета председника СРЈ, фамозном "упаду" у Биро Владе Србије за комуникације. И о генералновој намери да поднесе кривичне пријаве против свих који су утицали да он незаконито буде избачен из војне службе и ухапшен.
На молбу "Новости", господин Томић је пристао, иако невољно, да прво објавимо део разговора који се односио на хапшење бившег начелника Генералштаба генерала Момчила Перишића. Зато да се - с обзиром да суђење Перишићу за шпијунажу треба да почне сутра - не би стекао утисак да било Томић, било наш лист, на било који начин желе да утичу на ток суђења.
Колико је дуго генерал Перишић био у вашем "видном пољу" ?
- Није суштина у самом Перишићу. Још 1996. сам, да тако кажем, нањушио да се нешто незаконито дешава, али сам био уклоњен јер некоме није одговарало да се то разотркије. Перишић је тада био начелник ГШ ВЈ и могао је да ради шта је хтео. "Отицање" је постало још приметније од 1999. године. Војна контраобавештајна служба дошла је до сазнања да битни подаци из Колегијума начелника Генералштаба "цуре" ван и простора и људи који учествују у његовом раду.
Шта сте предузели, шта се после тих сазнања дешавало ?
- Дискете са информацијама из Генералштаба су одлазиле "на страну". Требало је открити:како и коме. Зато смо почели "оперативну обраду НН лица" због одавања тајних података. Тако смо дошли до оног несрећног потпуковника Миодрага Секулића, информатичара у ГШ, који је присуствовао седницама Колегијума. У почетку смо имали само индиције.Преко њега и Владимира Влајковића, овога коме приписују књигу "Војна тајна", дошли смо до Перишића и Нејбора и њихових састајања на различитим тајним местима.
Генерал Небојша Павковић, тврдио је да сте Ви све са Перишићим и Нејбором радили на своју руку...
- То је ортодоксна лаж. Службу нико не може да злоупотреби на начин који је Павковић мени хтео да импутира. Постоји одобрење за предузимање оперативних мера које је Павковић потписао. Знао је чак и детаље. Знао је и више него што је требало. Додуше, кад сам схватио да Павковића не треба информисати, преко прописаног, мало сам то био "прикочио". Чак сам му говорио "од онога нема ништа",и да нас је "неко провалио". Све само зато да бих могао да одрадим посао до краја и како ваља. А са Перишићем се десило како се десило. Нисам могао да одредим ни време, ни место, ни начин расплета. То су одредили Нејбор и сам Перишић. Ја сам само донео одлуку да се то у интересу земље прекине. Послао сам људе који су их похапсили, одвели у војни истражни затвор у Београду.
Како је изгледало само праћење Перишића и кључног човека ЦИА за СЦГ и Балкан?
- Успели смо да их снимимо у становима и ресторанима,на паркинзима и у аутомобилу. Знао сам за тог Нејбора од раније. Он је овуда дуго година шпартао. Мени је бивши амерички амбасадор Вилијем Монтгомери - и то не у четири ока - кад се све завршило рекао: "Свака част, генерале!" Американци су свог Нејбора склонили одмах сутрадан, а мене су наши напали као да сам гори злотвор и од Перишића и од Нејбора.
Колико су се пута срели Перишић и Нејбор?
- Толико много да не могу да кажем тачан број. Имамо много документованог материјала. И из помињаних станова. И са улица. И из кафана. И са сусрета у колима. Нејбор је додуше - да би легализовао тајне састанке - често долазио код Перишића и у Владу Србије. Имамо и снимак хапшења које је изведено строго по закону.
Колико је трајало само хапшење, колико траје "филм" о томе?
- На пет минута снимка - колико је трајало и само хапшење - све је забележено. Тако да то демантује и приче да су им тобоже биле стављене вреће на главу. То је апсолутна измишљотина. То војна служба безбедности не ради.
Перишић тврди да је запсиник садржаја торбе страног дипломате, у којој су наводно нађена одређена документа, прављен након више од десет сати после хапшења, на сасвим другој локацији.Је ли то истина?
- То је његово право да прича. Он се тако брани. Записник је направљен на лицу места. Обојица су из ресторана приведени у војни истражни затвор, где је почео законом предвиђени поступак. Кад су Нејбору узимали исказ, он се позвао на дипломатски имунитет,а ни једну једину примедбу није имао на записник о саслушању и претресу. Он је искусни професионалац и, за разлику од Перишића, коректно се понашао.
Шта сте нашли у његовој торби?
- Код њега у ташни смо нашли и једно запечаћено дипломатско писмо које, наравно, нисмо повредили јер, по конвенцијама, не сме да се отвара. И, чим је завршена провера у СМИП-у, он је пуштен на слободу и већ сутрадан је оптпутовао из наше земље.
Јесу ли код Перишића заиста нађене само "личне ствари"?
- Ми смо знали да ће се он са Нејбором срести у "Шарићу". Прошло је око десет минута док су они документа измењали. Тај документ који је тада донео Перишић нађен је, наравно, у Нејборовој торби. Допустили смо то јер се шпијунажа и сматра доказаном управо кад се то догоди. Нећу ни на који начин да утичем на суђење које једино може разјаснити и откуда ван земље нека документа која смо имали само ми у Генералштабу.
Перишић тврди још и то да су са садржином неких од поверљивих докумената, којима је он располагао, били упознати чланови Владе...
- Не знам да ли је он са неким документима упознао Владу Србије. Али се питам: откуд њему, на пример, дневни план рада начелника Генералштаба Небојше Павковића ?! Шта ће то њему, кад више није био у Војсци, већ "само" потпредседник Владе ?!
Како је Павковић реаговао на хапшење Перишића и Нејбора?
- Он се прво одушевио. Он и Перишић се никада нису слагали, али не бих улазио у разлоге његовог поменутог одушевљења. Тим пре што се брзо пресвукао у сасвим другу кожу.
Шта се догађало кад сте напустили Павковићев кабинет?
- Отишао сам у Војни суд, да договорим неке ствари. Кад сам потом дошао у Управу безбедности, негде око 10 сати, телефоном ме позвао Павковић и предложио да одемо код Ђинђића. А ја сам знао да је он у тим тренуцима већ био код премијера. Рекао сам му да нема потребе да се видим са премијером и да ни њему не препоручујем да код њега иде. Јер, моји људи су у то време претресали Перишићев кабинет у Влади Србије и одузимали бројне дискете. Све и једну из Генералштаба!
Шта је било на тим дискетама?
- Не бих све да набрајам. Поред дневног плана рада начелника ГШ, било је ту записника са седница Колегијума начелника ГШ, оперативних планова употребе војске, а и о војној индустрији. Два месеца, из дана у дан трајло је само вештачење материјала заплењених у Перишићевом кабинету. На одузетим дискетама је преко 13.000 страница.
Уследили су састанци код председника СРЈ. Колико их је било и шта се на њима дешавало?
- Била су два састанка. Први увече 15. марта 2002, а други је одржан сутрадан. На том другом састанку приказали смо, заправо колаж од снимљених материјала који је учеснике заинтересовао. На том филму, Перишић Нејбору, поред осталог, говори о Ђинђићу и члановима његове Владе. О њиховим карактерним, моралним, радним и осталим особинама. Говорио је тако као да је једино он паметан и прави, а да су сви остали,да тако кажем скупљени с конца и конопца.
Какве су биле реакције у "публици"?
- Небојша Човић се, у једном тренутку, нагнуо према мени и рекао: "Еј, генерале, дај ми овај филм".А ја сам му одговорио:"Не дам!". Али, да наставим, Перишић је причао и о надимцима неких политичара за које нисмо знали, о Павковићу, Коштуници, Свилановићу, Човићу... Сећам се свих тих детаља, али не бих о свему јавно. За Ђинђића је, само примера ради, Перишић рекао Нејбору да је вешто користио Коштуничине грешке и пропусте и на тај начин испливао на место на које је дошао. Уз то: да је "немачки човек". За Коштуницу да је необавештен и спор, да не може да издржи темпо који намеће ово време.Све у том смислу. А за Михајловића је тврдио да је покварен човек. Ударао је на углед и част и другима. Учеснике састанка више је то интересовало, него оно због чега је Перишић био ухапшен.
У нападима на Вас тада није, колико се зна, учествовао једино Коштуница...
- Учесници састанка били су мање више незадвољни. Стекао сам утисак да су неки од њих били потпуно убеђени да их моји људи прате. Ђинђић ми је то чак и рекао: "Генерале, Ви све нас, значи, оперативно пратите".
А, да ли је тако стварно било?
- Мој утисак је био да су учесници састанка мислили да ми њих "оперативно сагледавамо". Одговорно тврдим: у Владу Србије припадници моје службе никад нису улазили. Ни техником, ни камером, ни на било који други начин. Никада. Ђинђић је ипак предложио Коштуници да ме одмах смени. Без икаквог образложења.
Како су на то остали реаговали?
- Свилановић је подржао Ђинђића, такође предложивши Коштуници да ме смени.Нагласио је: " Смените и Томића, и Павковића". НЈему сам у полушали, контрирао речима: " То је прихватљивија варијанта!" Имао сам у виду да је Павковић прелетач који ће све учинити да себе некако извуче из сваке афере и опасности... Сам Павковић није ништа рекао Свилановићу.
Јесте ли сумњали у Паковића кад сте престали да га информишете о свему што се тицало праћења Перишића и Нејбора, кад сте му у једном тренутку рекли да је цела акција "пропала"?
- Постојала је намера да хапшење изведемо два месеца раније, али је ту неко направио неку грешку, па су се Перишић и Нејбор срели на неком другом месту. Не могу да откријем ко је за то био крив. Али, ништа није било фатално јер Перишић и Нејбор и даље нису ни сањали да их "обрађујемо".
А нисте ли страховали да хапшење може потпуно изостати, да неко може целу акцију да "откуца"?
- Не превише. Ко је могао целу ствар да "провали"? Могао сам ја, један од мојих двојице оперативаца или Павковић. Коштуница, као што се зна, није знао ни место ни време хапшења, за разлику од Павковића. Павковић је после тврдио да сам ја све радио на своју руку. Али, ја нисам човек који крши правила службе.
Добро, а како се тада поставио сам Коштуница, тим пре што се тврдило да сте били у добрим односима?
- Коштуница је, поводом захтева Ђинђића и Свилановића да будемо смењени ја и Павковић, рекао: "Немојте, молим вас, о томе". Тада је поново почело комешање, да би Ђинђић у једном тренутку мени поставио питао: па каква је то, побогу, сума 2.500 долара? То је било због тога што се на филму види како Перишићу толико даје Нејбор. На Ђинђићеву реплику сам узвратио речима: "А, колико је пута било по још 2.500 долара или по 50.000 долара - то стварно не знам. Али је за мене је као оперативца довољно да се радило и само о 2,5 долара". Ђинђић је на ово оћутао, а остали се око новца нису мешали. Можда и зато што сам их отворено упитао: зашто тражите моју смену, зашто не погледате шта вам потпредседник ради?!

КО ЈЕ ЗНАО?
Да ли је још неко знао да ће - и кад ће - бити ухапшени Перишић и Нејбор? Рецимо, Коштуница и Павковић?
- Павковић је морао да зна јер је он одобрио ту акцију! Принцип рада је такав. Моје су биле само оперативне процене и одлуке, а Павковић је био обавештен да "отичу" документа која представљају државну и војну тајну. Знао је чак и о којим се важнијим документима тачно ради. Коштуница је као председник СРЈ знао само да се тако нешто може догодити.

КОШТУНИЦА НИЈЕ МОГАО
Кога сте све, како и када обавестили после хапшења?
- Хапшење је било у ноћи између 14. и 15. марта. Приведени су у законском року од шест сати истражном судији. Тачније: ми смо Перишића и Нејбора предали један сат пре истека тог рока. Покушали смо да од њих узмемо изјаве, јер је то уобичајена процедура по закону, али је оно што смо од њих чули било безначајно. Истражном судији смо их предали са кривичном пријавом. Указали смо да се ради о америчком дипломати и да је неопходна провера у СМИП, што су они и урадили. Е, сад, што СМИП не ради ноћу, друго је питање. Иначе, никога нисам одмах обавестио о хапшењу. Сачекао сам ујутру Павковића у његовом кабинету. Реферисао сам му о свему. Коштуници нисам могао јер је тада био на службеном путу ван земље.

СМЕНА САВИЋА
Могуће је - наглашава генерал Томић - да је шеф СДБ Србије Андреја Савић смењен због онога што је о њему и хапшењу генерала Момчила Перишића рекао пред Зораном Ђинђићем и осталим учесницима састанка одржаног 15.марта 2002.године, код тадашњег председника СРЈ Војислава Коштунице.
- Тада ми је било постављено и питање:зашто нисте сарађивали са СДБ и МУП Србије. Објаснио сам да је сарадња прекинута још 1993.године, када је СДБ Србије преузела Савезни МУП, а у војну управу безбедности довела Неђу Бошковића. Ђинђић није поверовао да ствари тако стоје и упитао је Савића шта он мисли о томе? Андреја је потврдио моје речи, па додао:"Честитам колеги Томићу на изузетно професионално обављеном послу". Одмах сам му рекао да због тих речи може бити смењен пре мене.
Савићева честитка није била случајна?
- Наравно да није. Претходно смо се срели и он ме питао:"Ама, како то склептасте Перишића и Нејбора"? Из његовог питања сам схватио да су и они можда "јурили" једног или обојицу, али да нису успели да их "ухвате за руку". Одговорио сам му:"Оно што се не може техником, може се са људима". Од срца ми је тада рекао:"Свака част".

НАСТАВЛЈА СЕ