НОВИ САД - Четири године трагало се за Иваном Стамболићем, бившим председником Председништва Србије. Нестао је августа 1999. године као да је “пропао у земљу”. А био је закопан у земљи. На месту где је мучки убијен. Ликвидиран. На Краљевој столици, делу Фрушке Горе, звучног имена, а гнусног злочина, где је тек, крајем марта 2003. године, пронађен његов леш.
Срамни злочин, због којег је Србија поцрвенела, ускоро ће добити белег. Видеће се са свих страна фрушкогорског пејзажа и гребена Краљеве столице. Видеће га чак и птице из ваздуха. Као “природни” изданак у пределу Партизанског пута “изнићи ће” испод крошњи црних липа. Тако да ничим не наруши лепоту предела. Спомен-обележје, од челика, месинга и камена биће постављено до краја године, а пројектовао га је новосадски архитекта Мирослав Крстоношић.

БЕЛЕГ
ПОКРАЈ пута, стотинак метара од места злочина, поставиће се спомен-обележје да усмерава на шумску стазу која води до “тачке” где су пронађени посмртни остаци Ивана Стамболића, објашњава овај у свету познати и признати архитекта. Споменик је у облику троугла, висок 16 метара. Од челика је, обложен, пескиран и метализиран бакреном патином. У средишту су ланчане вериге спојене месинганом плочицом на којој је записано: “Овде је Србија поцрвенела.” Испод на постољу је камени троугао, да такође усмерава на камену стазу и место где је Стамболић последњи пут застао, и ту убијен.
Челични троугао је својеврстан путоказ. То је и намера аутора, да опомене, заустави и усмери шетаче, пролазнике и путнике намернике. Да их поведе до места где се догодила једна од највећих трагедија у српској и политичкој историји. А на самом месту погибије поставиће се камено обележје, рад новосадског вајара Мише Цветичанина.
Извајано је од камена, са једним стакленим делом кроз који се прозире креч, као асоцијација на гашени креч којим је затрпана гробна јама бившег председника Председништва Србије. На камену је записано: “Овде је мучки убијен Иван Стамболић.”

СЕЋАНЈА
ПРОЈЕКТОВАНЈЕ трајног белега неславног догађаја био је велик и одговоран задатак и за тако искусног архитекту какав је Мирослав Крстоношић.
- Ауторски, ово је за мене био најтежи тренутак у области сакралне архитектуре - каже наш саговорник. - Требало је осмислити достојан знамен. Да са уметничке тачке истовремено буде модерног и савременог обилка овог века, претходница за будућност, али и опроштај од соцреалистичких пластика и превазиђених рељефа.
У стварању овог дела архитекту је непрестано пратио и емотивни доживљај. Ево како објашњава:
- Рад на спомен-обележју изискивао је и јаке нерве. У глави сам непрестано имао слику погибије и ексхумације тела којој сам присуствовао. Касније су ме сустизала чудна осећања...
Слика ужаса коју је Крстоношић доживео приликом проналажења Стамболићевих посмртних остатака остала је дубоко урезана у њему. Неизбрисива. Зато је и спомен-обележје начињено од трајног материјала. Да подсећа и опомиње.

СИМБОЛИ
ЗАШТО спомен-обележје има облик троугла?
- Троугао симболише много тога: на њега се веша, убија... Тај пагански обичај код Словена у сакралној култури је одавно присутан. Ланци у троуглу који висе и затежу, треба да додатно подвуку да је заробљеник био везан, немоћан да се одупре. Цела та слика симболише начин на који је мучки убијен Иван Стамболић.