Од сталног дописника МОСКВА

МОСКВА - Педесетак хиљада Срба, који живе у Москви и другим градовима простране Русије, сада чешће долази у цркву јер су добили свој храм у старом делу руске престонице. Верници и они који то нису али поштују и воле своју традицију сада могу да посећују заиста лепу и интересантну цркву Петра и Павла која се налази на Јаузким вратима уз древну Сољанку.
Ова црква је за нас занимљива зато што је подворје Српске патријаршије у Москви, што би се дипломатским језиком могло превести као амбасада Српске православне цркве. Старешина храма и представник наше цркве у Москви је 34-годишњи архимандрит Антоније Пантелић, родом из Ваљева.
Одмах након Другог светског рата патријарх Руске православне цркве Алексиј Први и наш Гаврило Дожић су се договорили да наша црква има своје представништво, то јест подворје, у Москви. Но, сукоб Тита и Стаљина и дугогодишњи хладни односи зауставили су реализацију те идеје. Тек пре неколико година две цркве братских народа су се договориле да се у Москви отвори српско подворје. То је формално и решено 2001. године на заседању Архијерејског сабора у Београду. Одлучено је да се у Москву пошаље најмлађи архимандрит у Српској православној цркви Антоније Пантелић, али свештеник са не малим искуством и одличним знањем руског језика и овдашње културе. Он је завршио магистериј у Загорску којег неки на Западу називају православним Ватиканом.

САМО ТРИ ТАКВЕ
АРХИМАНДРИТ Антоније је врло пријатан саговорник и домаћин.
- Иако на спомен-плочи пише да је храм направљен 1700. године, из докумената се види да је грађен нешто раније. Црква Петра и Павла је архитектонски врло занимљива. Таквих црквених грађевина, односно сличних храмова, у Москви има само три. Пре свега она се разликује од већине других цркава јер има фреске на спољној страни. Ако се погледа боље испод крста и кубета на спољној страни се виде лепе фреске. Осим тога она је направљена од црвене цигле. Већина московских цркава је од белог камена, и окречене су - објашњава отац Антоније.
Занимљиво је да храм Петра и Павла никада није затваран, радио је чак и у време кад су комунисти рушили друге цркве или их претварали у складишта или нешто слично.

ПОМОЋ ДОБРОТВОРА
- БОГОСЛОВИЈУ сам завршио у манастиру Крка у Далматинској Загори. Затим сам био у Студеници, после тога сам предавао у Сарајеву... - подсећа се отац Антоније.
Овај амбициозни млади свештеник планира да уз помоћ наших добротвора који раде у Москви, али и Московљана, отвори музеј у дворишту храма Петра и Павла, затим да направи салу где би се окупљали наши људи. Наши грађевинари међу којима су Божо Вељановић, Ђорђе Поповић помогли су да се једна полуразрушена зграда реновира, и ускоро ће ту имати заиста лепе просторије. Помогли су и Игор Ристичевић, Горан Павловић, Драган Пантелић, Славољуб Чубрић, Ацо Грујић.
- Посебно би ме радовало ако успемо да направимо дворану где би српска деца могла да уче веронауку. У Москви је 13 наших студената на Московској духовној академији. Они би врло радо помагали да наша деца овладају знањима веронауке - истиче отац Антоније.
Иначе, сада се стално повећава број наших људи који воле да дођу у Цркву поготово кад су празници.
- Москва је превелика, и наши верници не могу да стално долазе у овај храм. Но, кад је празник увек их дође стотинак, а број се повећава, јер очито да многи и нису знали за то да сада имамо и свој храм, подворје.
- Домаћини су врло љубазни, и братска сарадња је заиста примерна. Одлично сарађујем са свим људима у оделу за спољне послове Руске православне цркве који води митрополит Кирил. Иначе, Русија је једина земља у којој су амбасаде већине православних земаља. Једино Румунија има своју црквену амбасаду у Молдавији а Константинопољ и Кипар имају у Одеси.

НАЈБОЛЈИ СТУДЕНТ
ТО што домаћини јако цене и симпатишу архимандрита Антонија је и разумљиво, јер је он био један од најбољих студената у Загорску. За награду два пута је путовао по десет дана - једном у Јерусалим, а други пут у Египат на Синају.
Осим што контактира са представницима братске Руске православне цркве, отац Антоније има већ сада одличне односе са многим дипломатама. Покушава да им објасни што се то последњих година догађа на Косову и Метохији и кроз какву голготу пролазе наши људи.
- Само упорним и аргументованим разговорима можемо их барем мало убедити каква је нама направљена неправда на Косову и Метохији и колико је порушено православних цркава и убијено невиних људи - објашњава Антоније Пантелић.
За време нашег боравка у подворју Српске православне цркве у Москви на спољној страни храма биле су скеле. Домаћин нам је објаснио да је та црква под заштитом државе као споменик културе, па се из државног буджета рестаурира фасада. Осим фасаде, отац Антоније планира да уз помоћ наших људи направи и нову ограду и улазна врата.
Отац Антоније моли да напишемо да осим наших људи има добротвора и међу Московљанима који радо долазе да се помоле Богу али и да помогну да се тај древни храм сачува.
Управо та љубав међу православнима улива наду да ће наша два братска народа пребродити све невоље које су се на њих обрушиле последњих десетак година.
Нажалост, последњих година захладили су и службени односи међу највишим политичарима у Москви и Београду. Иако није било никаквих већих спорова нити сукоба, као да су Москва и Београд почели да се удаљавају једно од другога и све више гледају на другу страну. То посебно забрињава православне вернике.
Умирујућим гласом архимандрит Антионије поручује - вера ће сачувати нашу међусобну љубав и заједничку бригу за опстанак.