ОДБОРНИЦИ се, ступајући на ову функцију, могу заклињати да ће се као представници народа “придржавати Устава Србије, закона и Статута” својих општина; могу се, приде, свечано обавезати и да ће “часно и непристрасно вршити дужност одборника”, али им Устав забрањује да се, притом, позивају на Бога или призивају његову помоћ.
Наиме, одлуком суда Србије, из текста заклетве коју полажу одборници Скупштине општине Стара Пазова избачена је реченица: “Тако ми Бог помогао!” А то значи, да ће ова одлука важити и у “остатку Србије”.
- Оспореним делом заклетве повређује се слобода веровања, јер се не уважава право на атеизам и слободан избор вероисповести или на друго опредељење прописано члановима 13 и 41 става један Устава Републике Србије - каже се у образложењу одлуке УСС. - Одборник, као носилац функције у Скупштини општине има уставом загарантовану слободу у представљању грађана... и стога не може бити везан текстом заклетве који би имао за последицу повреду уставних права оних грађана који су различите вере и вероисповести или имају неко друго опредељење.
У фусноти свог реферата, судија известилац ЛЈубомир Поповић цитира и члан девет Европске конвенције о људским правима, по коме слобода вероисповедања може бити ограничена само законом и то “у демократском друштву, у интересу јавне безбедности, ради заштите права и слобода других”. Из наведеног следи, пише судија Поповић, да “заклетва позивањем на одређену религију није компатибилна са чланом девет Европске конвенције”.
Судија Поповић је, такође фуснотом, указао да текст заклетве коју полажу чланови Владе Србије, као и све српске судије, “не садрже одредбу која би имала религиозан садржај”.
Уставни суд Србије јуче се бавио и одредбом статута Општине Стара Пазова која налаже да национална структура становништва у Старој Пазови мора бити до у танчине пресликана на радна места у општинској управи, јавним установама и јавним предузећима чији је оснивач СО Стара Пазова.
УСС је констатовао да “закон није ближе прописао ко, приликом запошљавања, треба да води рачуна о националном саставу становништва и његовој заступљености”, и да је СО Стара Пазова попунила ту правну празнину не повредивши “члан 35 Устава Србије, јер се оспорена одредба односи на грађане који испуњавају законом прописане услове за одређено радно место”. Према томе, националне “квоте” приликом запошљавања у органима општинске управе, јавним установама и јавним предузећима у Старој Пазови су уведене по слову српског устава и “ресорних” закона.
А какве ће “квоте” бити, указује УСС, зависи од “политике коју води општина”.

НЕКАД БИЛО
ОДБИЈАЈУЋИ “напад” на спорни део одборничке заклетве, општинске власти Старе Пазове су, у писаном одговору Уставном суду, дале и “приказ уставних решења о полагању заклетве у Србији од 1815. до 1935. године, која, у већини, имају одређен религиозни садржај”, записано је у реферату судије известиоца ЛЈубомира Поповића.