ДА непријатан мирис није данима узнемиравао становнике Ђаковице и да није било ревности италијанских војника Кфора, можда би истина о монструозном злочину над породицом Шутаковић остала довека забетонирана у "бункеру". Заједно са псећим костима.

Од 1999. до 2017. крило се да су Недељко и Даринка са дечицом Александром, Ђорђем и Радоманом, које су терористи ОВК киднаповали и убили, покопани у шахту. Да пунолетство срамног слепила и глувоће Еулекса и којекаквих страних администратора не остане необориво на пиједесталу гнусобе, потрудиле су се власти у Приштини.

Противно свим договорима, одбили су у уторак да предају посмртне остатке рођацима, који су само због тога дошли у Приштину. Није било ни заказаног опела у Грачаници, јер су послушници Тачија и Харадинаја пресекли да ће измучене кости Шутаковића испоручити на граници са Црном Гором (сахрана ће се, иначе, обавити у Андријевици).

Прочитајте још - Унмик је игнорисао трговину органима!

Тако је ових петоро мученика из бункера страве доспело право у кампању њихових џелата и рачунице изборних штабова пресвучених терориста који данас воде нарко-државу. Јер, и Тачи и Харадинај и Весељи и остале перјанице ОВК нису желели подсећање на свој ратни и крвави педигре уочи битке за гласове и у време када им изнад главе виси мач правде која би, ваљда, могла да их стигне на оптуженичким клупама Специјалног тужилаштва за ратне злочине.

Кажу да Даринкина сестра не скида црнину ево пуних 20 година. И ко зна колико је таквих сестара, мајки и очева, јер се само у ђаковичком крају 50 Срба води као нестало. Ма колико се, пре свега Рамуш и његов брат Харадинај трудили да истину о својим злоделима заточе у бункеру, из оног завареног шахта вечно ће сијати очи Шутаковића. Упалиће луч правде, која ће доћи. Кад тад...