ПРЕСУДА нема везе са правом, ово је њихова правда. Имају силу и њоме испуњавају задатке. Не интересује их истина. Пресуда нема везе са чињеницама, она је потпуно политичка.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - PRESUDA U HAGU: Karadžiću doživotni zatvor! (VIDEO/FOTO)

Ово је прва реакција Радована Караџића коју је изговорио у среду 20. марта својим правним саветницима у судници, неколико секунди пошто му је изречена казна доживотне робије, а коју је за "Новости" пренео његов правни саветник Марко Сладојевић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Милорад Којић: Радован Караџић очекује ослобађајућу пресуду

Први председник Републике Српске правоснажно је осуђен у Механизму у Хагу за геноцид у Сребреници, гранатирање Сарајева, истребљења, прогоне, убиства и протеривања несрпског становништва, нехумана дела, терор, противправне нападе на цивиле и узимање талаца УН током рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године, које је починио учешћем у три удружена злочиначка подухвата. Од 11 тачака оптужнице, осуђен је за десет, а ослобођен за једну - геноцид у седам општина.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - КАРАЏИЋ ЗА "НОВОСТИ" УОЧИ ПРЕСУДЕ: Ко ујутру прогута свој понос, можда нешто и вечера...

Жалбено веће преиначило је првостепену казну од 40 година затвора. Одлука да Караџић добије доживотну робију донета је прегласавањем: троје судија је било "за", а двоје "против".

Караџић је мирно, готово без икакве гримасе на лицу, слушао једночасовно изрицање пресуде. Неколико пута је погледао ка адвокатима и на тренутке стављао и скидао наочаре. Сладојевић каже, за "Новости", да је Радован врло стабилан, био је припремљен за све сценарије и да је врло мирно одслушао све што су имали да кажу.

Адвокат објашњава да судско веће није прихватило главни аргумент одбране да је Караџић више од 70 пута наређивао да се заштите цивили и заробљеници:

- Они су разматрали те доказе, али су закључили да је то радио због пропаганде. То је бесмислено, јер су то били тајни документи, телефонски разговори и састанци. То јавност није могла да чује, па самим тим нема ни говора о пропаганди. Овим су направили паралелну историју и игнорисали више од стотину наших доказа који у потпуности дају праву истину, другачију од оне која је приказана у пресуди. Борићемо се и даље како год будемо могли. Правно нам је сужен простор, али правићемо филмове, причати о томе свуда.

После изрицања пресуда из Републике Српске стигле су оцене да је ово још један покушај рушења РС који "неће проћи", док су представници Бошњака и Хрвата слали поруке да је време за демонтажу "геноцидне творевине" до порука да пресуда Караџићу треба да уђе у уџбенике.

Ванг Јоенсен

Читајући сажетак коначне одлуке, председавајући већа Ванг Јоенсен из Данске одбио је готове све наводе из жалбе Караџића. Са друге стране, нису прихваћене ни примедбе тужилаштва, осим кључног захтева да се казна преиначи у доживотну. Тиме је елиминисана и мала шанса да Караџић икада изађе на слободу. Подсетимо, у случају да је остала првобитна одлука од 40 година затвора, имао би право да после две трећине одслужене казне, што је 26,6 година, тражи превремено пуштање на слободу. Тада би имао 89 година. Караџић, иначе, остаје у притвору у Схевенингену док се не одлучи у коју државу ће бити пребачен да издржава казну.

Образлажући висину казне, судија Јоенсен је рекао да се Жалбено веће сложило са наводима Тужилаштва да првобитна казна од 40 година не одражава тежину злочина за које је Караџић осуђен, а што су најтежи злочини икада приписани некоме пред Трибуналом:

- Када се упореди да су доживотне казне добили Здравко Толимир, Станислав Галић, Вујадин Поповић и Владимир Беара, а починили су само део злочина за које је Караџић осуђен, види се да 40 година није одговарајућа мера. Она потцењује тежину злочина које су одликовали суровост и систематичност и Караџићеву одговорност.

Лидер босанских Срба осуђен је за три удружена злочиначка подухвата - за Сребреницу, Сарајево и узимање војника Унпрофора за таоце.

- УЗП је направљен када је Сребреница пала 5. јула 1995. године, после чега је кренуло присилно премештање деце, жена и стараца, а касније убијање дечака и мушкараца. Судско веће је установило да је 8. марта 1995. Караџић издао "Директиву 7" о органичавању хуманитарне помоћи, која је садржала и наредбу Дринском корпусу да створи неподношљиву сутуацију без могућности преживљавања у Сребреници и Жепи и да се тако, уз бомбардовање енклава, становништво примора да напусти куће. Услови су се погоршали, а неки људи су умрли од глади - рекао је Јоенсен и додао да није уважен аргумент одбране да су војници на нижем нивоу ометали допремање хуманитарне помоћи.

Председавајући је истакао да нису узете у обзир Караџићеве тврдње да је потписао ту директиву а да је није прочитао. Такође, Жалбено веће сматра да је бивши председник РС наредио пребацивање затвореника из Сребренице у Зворник, где су убијени, да је знао за убиства у складишту у Кравици, да докази о селективној помоћи људима у Сребреници нису довољни, као и да није покренуо истрагу због злочина.

Говорећи о гранатирању Сарајева, Јоенсен је навео да је бомбардовање било несразмерно, да су гађани цивилни квартови, без прављења разлике у односу на војне циљеве и да није довољно битно што су положаји Армије БиХ били међу стамбеним зградама.

Караџић је оспоравао да је војска РС испалила гранату на пијацу Маркале 1994. године, да је погрешно израчунат угао пада гранате, али је судско веће одбило његове тврдње. Закључено је да су Караџићеви докази непоуздани, да је подржавао план Ратка Младића о бомбардовању Сарајева тешким наоружањем.

- Жалбено веће утврдило је да је Караџић издавао наређења која забрањују гађање цивила, али је то чинио док је преговарао са дипломатама, био под притиском, па су му одговарала због политичких циљева - рекао је Јоенсен.

Председавајући је истакао да не постоје оправдања за узимање војника Унпрофора за таоце како би се спречило бомбардовање српских положаја, јер је строго забрањен такав вид поступања са припадницима мировне мисије.

Караџић слуша пресуду

Судско веће одбило је Караџићеву жалбу да је имао неправично суђење, да су му прекршена права самозаступања и да се веће више ослањало на пресуђене чињенице у другим предметима него на нове доказе које је он износио. Потврдили су његове наводе да су првостепене судије погрешиле када су одбиле да чују потенцијалне сведоке одбране и одређену ратну преписку која је ишла у његову корист, али да те грешке нису знатно утицале на поступак и одбацили ову тачку. Из његове жалбе делимично је прихваћена само тачка 31 која се односи на појединачне инциденте, убиство и мучење неколико муслимана, али ово признање судија није утицало на казну.

Јоенсен је неколико пута понављао реченицу да Караџићева жалба није ништа друго до нуђење алтернативног, другачијег мишљења. Ипак, двоје судија петочланог већа уважило је његову аргументацију и у издвојеним мишљењима истакло да је доживотна робија прејака казна. Адвокатском тиму остаје једино нада да пронађу доказе који би бацили ново светло на цео случај и тиме покренули ревизију поступка.

Пресуда Караџићу једна је од четири дела (још трају процеси Ратку Младићу, Франку Симатовићу и Јовици Станишићу) завршног чина "хашког поглавља". Његов адвокат Горан Петронијевић назвао ју је "осветом умирућег суда".

ПОРУКА БРИСЕЛА: СВИ ДА ПОШТУЈУ ОДЛУКЕ

ЕУ у потпуности поштује одлуке Међународног кривичног суда за бившу Југославију и Међународног механизма. Понављамо да је потребна пуна сарадња са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове, као наследником Трибунала. ЕУ очекује да сви лидери у региону подрже одлуке међународних трибунала и да се уздрже од било каквих изјава или акција које доводе у сумњу независност или непристрасност процеса одлучивања - поручила је Маја Коцијанчич, портпарол ЕК.

СОЊА КАРАЏИЋ, ЗА "НОВОСТИ": РЕЗУЛТАТ ГЛАСАЊА 3:2 СВЕ ГОВОРИ

КАРАЏИЋЕВА ћерка Соња Караџић Јовичевић пратила је телевизијски пренос из Хашког трибунала у свом дому на Палама.

- Став судија и резултат гласања од три према два - све говори - казала нам је Караџићева.

Она тврди да је пресуда резултат политичког притиска, али хвали одбрану јер нема геноцида у седам општина, тако да нико нема право да РС назива геноцидном. (С. М.)

ОСЛОБОЂЕН ЗА ГЕНОЦИД У СЕДАМ ОПШТИНА

ЖАЛБЕНО веће одбило је жалбу Тужилаштва и потврдило првостепену пресуду да Караџић није крив за геноцид у седам општина у БиХ: Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику. Утврђено је да није учествовао у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био да се муслимани и Хрвати трајно уклоне са територије коју су контролисали Срби.

- Жалбено веће сматра да је у тим општинама било прогона и нечовечног поступања, али не и геноцида. Докази, његове изјаве и понашање не показују геноцидне намере - рекао је Јоенсен.