Србин чека изручење Хрватској због пресуде из 1994.

МИРКО Тешић, Србин из Хрватске који је у одсуству, 1994. године, осуђен пред Окружним судом у Осијеку на 12 година затвора због убиства, чека правоснажну одлуку о изручењу. Виши суд у Новом Саду, по захтеву Хрватске, 13. јануара је закључио да су испуњени услови за екстрадицију. Тешић се жалио и у екстрадиционом притвору чека решење Апелационог суда, после чега ће коначну реч дати министар правде.

Његов адвокат Мирослав Перковић изненађен је одлукама српског правосуђа јер, како тврди, не само да хрватско ратно судство није доказало Тешићеву кривицу, него је повредило основне процесне одредбе.

- Уколико Србија буде изручила Тешића на основу овакве хрватске пресуде, то отвара могућност многобројних изручења за људе који су оптужени или им је суђено у Хрватској деведесетих година - каже овај адвокат.

Цела прича с Тешићем је компликована, почевши од тога да има личну карту БиХ а пасош Србије, иако формално није добио наше држављанство. Осјечки суд огласио га је кривим за убиство Стјепана Феринца, 15. јула 1991. у Мирковцима, на основу исказа три сведока, од којих ниједан није био очевидац. Један га је видео у колима, на путу, близу места убиства, а други је препознао човека који би могао да буде он, с тим што је препознао с леђа “ниску и буцмасту” особу, иако је Тешић ситан и мршав. Трећи је препознао кола његовог оца. Суд је констатовао да је било ратно стање и да није могла да се спроведе ваљана истрага.

Ову пресуду потврдио је и Врховни суд Хрватске, да би 22 године касније Интерпол, прошлог маја, расписао за Тешићем међународну потерницу. Лоциран је у Баноштору, ухапшен, и од октобра прошле године налази се у екстрадиционом притвору.

Његов бранилац наводи низ разлога због којих Србија не би смела да га изручи, између осталог и зато што је избеглица, а према међународним конвенцијама избеглице не могу бити изручене држави из које су насилно протеране.

- Нема гаранција да би у случају поновљеног процеса имао фер суђење, посебно у атмосфери поклича на стадионима “Србе на врбе” и “Убиј Србина” - каже Перковић. - Он има пријављено пребивалиште у Баноштору од 2007, па не може ни бити изручен осим на основу уговора о изручењу сопствених држављана, који се односи само на организовани криминал и корупцију.

Адвокат наводи и низ процесних пропуста током суђења у Хрватској. Најскандалозније је, каже, то што Тешићев бранилац није уложио жалбу на тако озбиљну пресуду.

Ту су и рокови застарелости дела. По ондашњем закону, застара наступа после 15 година. Не зна се ни да ли је жртва Стјепан Феринац био цивил, или је припадао хрватским паравојним формацијама или полицији, па је можда над њим почињен ратни злочин, и у том случају у процес мора да буде укључено Тужилаштво за ратне злочине.

- Аустралија је девет година водила поступак испитивања захтева за изручење Драгана Васиљковића, а наши журе. Ово је “пилот-случај”, па ако прође, ко зна колико ће нам Хрватска сличних захтева испоручити - закључује Перковић.