Злогласно мучилиште Срба Силос затворено на Светог Саву

НА Светог Саву 1996. године затворен је концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због последица злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу.

"Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се пре рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. на Светог Саву, два месеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

Према сведочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог светског рата Аушвиц. У том логору, једном од 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних места.

Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година. Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом месецу трудноће.

Бивши заточеник Славко Јовичић Славуј, и бивши посланик у парламенту БиХ, из "Силоса" је изашао 27. јануара 1996. године. Он је сведочио да је "Силос" био лабораторија за испитивање људске издржљивости, где су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, "убијали" глађу и тровали лековима, пренела је агенција Срна.

"Никад и никоме на свету да се не понови такво страдање и таква мучења, која савремена цивилизација никад неће моћи да схвати", записао је Јовичић на свом блогу.

О распуштању логора "Силос" затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста.

Логор су напустили 26. јануара 1996, док су последња 42 затвореника изашла дан касније, чиме су затворена врата казамата.

ПОЛИТИЧАРИ СВЕ ЗНАЛИ

БИВШИ командант Првог корпуса Армије БиХ Вахид Каравелић оптужио је, током процеса, чланове ратног Председништва и Владе такозване Републике БиХ да су искључиви кривци за постојање злогласног логора.

Каравелић је пред Судом БиХ устврдио да је најуже бошњачко ратно руководство, које су у то време, осим Алије Изетбеговића, чинили Златко Лагумџија, Харис Силајџић, Ејуп Ганић и Нијаз Дураковић, имало контролу над дешавањима у "Силосу".

НИКО КРИВ?!

ЗА злочине почињене у логору "Силос", касарни "Крупа" и Основној школи "9. мај", Тужилаштво БиХ терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера.

Апелационо веће Суда БиХ, одлучујући по жалбама бранилаца оптужених донело је, 1. новембра 2012. године, решење којим се оптуженима укида притвор и одређују адекватне мере забране.