Кебо доставио доказе о злочинима на 500 страна

Потпредседник Федерације БиХ Мирсад Кебо потврдио је "Новостима" да је јуче доставио Тужилаштву БиХ додатних 500 страница документације која се односи на деловање парадржавних обавештајних формација и финансијске малверзације бошњачког руководства за време рата. Кебо је затражио одговорност Бакира Изетбеговића, који је током рата био шеф кабинета тадашњег председника Председништва БиХ и свог оца Алије Изетбеговића.

У Тужилаштву БиХ требало би да се појави 21. јануара у својству сведока против ратног команданта Сакиба Махмуљина, садашњег председавајућег Парламента БиХ Шефика Џаферовића и других особа повезаних са злочинима над српским цивилима у месту Возућа.

- Међу додатних 500 страна, као и у онима које сам доставио раније, има више од 6.000 доказа о разним ратним злочинима и малверзацијама тадашњег руководства. Све сам то добио од грађана БиХ све три нације, а не од државних органа. Сматрао сам да је то моја обавеза као функционера БиХ, али и моја морална обавеза да доказе доставим Тужилаштву - каже Кебо.

На питање зашто до сада у Федерацији БиХ нису отворена питања ратних злочина над Србима, Кебо каже да је то услед "страха оних што држе власт".

- Зна се ко је звао муџахедине у БиХ. Ја их нисам звао, а није ни бошњачки народ. Желим да се то јасно каже и да се утврди одговорност оних због којих се сада у свету ствара страх од босанских муслимана - рекао је Кебо.

Он напомиње да ће документација коју доставља Тужилаштву БиХ отворити највећу аферу у постдејтонској БиХ. Очекује да оптужени сада "подигну" борце у Федерацији БиХ против њега. Иначе, позиву Тужилаштва претходила је пријава коју је овај човек 8. јануара доставио Тужилаштву БиХ против ратног команданта Трећег корпуса тзв. Армије БиХ Сакиба Махмуљина и некадашњег начелника Центра служби безбедности Зеница Шефика Џаферовића.

Део документације Кебо је 16. децембра упутио главном тужиоцу БиХ Горану Салиховићу, а у доказном материјалу су, између осталог, слике седишта Иранске обавештајне службе у Зеници, коју су у периоду од 1993. до 1995. године посећивали високи званичници, Бакир Изетбеговић, Џаферовић и други. Према службеној забелешци, Бакир је боравио у кући у близини Зенице у којој је био смештен пункт Иранске обавештајне службе, о чему постоји и документована изјава сведока његове посете, као и фотографије објекта.