Комеморативним скупом и парастосом, код Шаранове јаме, на Велебиту, јуче је обележен „Дан сећања на Јадовно 1941“. Потомци страдалих, али и око стотинак грађана из Србије, Републике Српске, Хрватске и Словеније, запалили су свеће на место где су свирепо, у првих дана рата 1941. убијени Срби, Јевреји и Роми.

Овогодишњи скуп организовало је Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг 1941. На веома неприступачном месту, десет километара од Шаранове јаме, положен је часни крст, и одата је још једна почаст невиним жртвама.

Ту се присутнима обратио Душан Басташић, председник удружења Јадовно 1941., који је подсетио како је на свиреп начин, за 132 дана 1941. у логорима смрти Госпић-Јадовно-Паг зверски убијено 40.123 људи.

Овај злочин не сме да се заборави. Овде су без икакве кривице, у крашким јамама убијани људи, само зато што су Срби - прича Басташић. - Заробљеници су у логору на врху планине изгладњивани, да би после тога, измучени, бацани у околне јаме.

Истина о страдању невиних жртава у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг, дуго је била под велом тајне. Прва студија је објављена тек 2007. године. Историчар др Ђуро Затезало евидентирао је 40.132 жртве, које су зверски убијене за само 132 дана постојања логора.

Међу присутнима, био је и Божидар Ђокић Браца (73), лекар из Рогатице. У густој шуми, он није могао да сакрије емоције. Са тугом у гласу прича како је његов отац Лазар 7. августа 1941. одведен из куће, у непознатом правцу.

- Тада сам имао само шест месеци. Цео живот сам желео да сазнам где је нестао мој отац. После вишегодишње потраге, пре два месеца, добио сам информацију да је убијен у Јадовну. Евидентиран је као 9.740. жртва - видно узбуђен прича Ђокић, који је на место страдања дошао са сином.


ГОСПИЋКИ ЛОГОР

ПодсеЋамо, комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг, формиран је већ током априла 1941. Центар је био у Госпићу, у „Герихту“, затвору из аустроугарских времена. Било је још неколико сабирних логора. Комплекс су чиниле и безбројне крашке јаме Личког поља и Велебитског масива. Везане жицом, жртве су пред јаме довођене у дворедима, са ужетом или ланцем провученим дуж колоне. Убице би прву двојицу у колони ударили чекићем или маљем у главу и гурнули према бездану, а онда би ови као тег, уз стравичан лом, крике и звекет ланаца, повукли остатак колоне у дубину. На овом подручју налазе се 32 до сада регистроване крашке јаме у које су усташе бацале убијене Србе и Јевреје.