ЈОШ деценија да прође, ожиљци ће остати. У душама су најдубљи. Ту ватра још тиња. Она из Светог Николе, Богородице Љевишке, Девича и Светих Арханђела. Она ће, вазда, бити у нама све док је и овај злочин без казне.

Космет, десет година од стравичног погрома српског народа. Бележимо речи Милије Столића, прогнаника из Призрена. Пре седам деценија рођен је испод Поткаљаје. У пролеће 2004, 17. марта, гледао је како гори црква у којој је крштен, венчан... у којој су опојани његови: деда и отац. Гледао је како, доле у граду ватра обузима прелепу, древну Љевишку. И око ње српске домове у које се нико, ни после десет година, не враћа.

- Тамо где ти убију прадеду, где поруше кућу, мислиш на децу и унуке - говори Милија. - А они ... кад се једном разведри, нека донесу одлуку ... да ли ће да се врате или неће. Они знају да ја ништа продао нисам. И ништа предао нисам.

Десет година од погрома Срба са Косову и Метохије. Њих више нема, или их је остало врло мало, тамо где су им вековни корени. Домови и гробови. Светиње и завети. Памћење и трагови. У албанској, мартовској „олуји“ 2004. године, страдало је све што је српско. Људи. Имовина. Светиње. Споменици културе. Био је то наставак великог погрома, започетог у лето 1999. Овај, мартовски, одвијао се пред очима 20.000 НАТО војника на, тадашњем Космету, тадашњем протекторату Уједињених нација.

Сећање...

НОВЧАНО КАЖЊЕНИ ГЛАВНИ актери мартовског насиља, у коме је према подацима Унмика учествовало око 60.000 Албанаца, нису никад кажњени. Иако је полиција ухапсила 270 Албанаца, само један број њих је углавном новчано санкционисан, а мали број њих је добио благе затворске казне. За покретачима погрома никад није озбиљно трагано.

За само два дана дивљања албанских екстремиста страдало је осморо Срба и једанаесторо Албанаца. Повређено је око хиљаду људи. Међу њима 143 припадника српске националности и на десетине припадника међународних снага, које су биле дужне да обезбеде мир и заштите све етничке заједнице на Косову. Из српских домова протерано је више од 4.000 људи. Етнички је, од Срба, очишћено шест градова и девет села. Запаљено је, срушено, или тешко оштећено 35 српских светиња, од тога 18 споменика од посебног културног значаја. Порушено је, запаљено, или тешко оштећено око хиљаду српских кућа, десет српских школа, домова здравља, пошта и других здања државе Србије.

Сећање...

Окидач за погром била је трагедија двеју албанских породица из села Чабре, код Зубиног Потока, чија су се деца утопила у Ибру. За ову трагедију били су оптужени Срби, упркос чињеници да је истрага Унмик полиције утврдила да су оптужбе биле лажне.

Пожар албанског насиља букнуо је у јужној Митровици, око поднева, 17. марта. Одатле су кренули напади на Србе у северном делу града. У поподневним сатима погрома пале су и прве српске жртве: Боривоје Спасојевић и Јана Тучев. Обоје погођени снајпером из јужног, албанског дела града.

У сумрак истог дана, напади албанских екстремиста, строго контролисано и координирано, прерасли су у стихију. На удару се нашло све што је српско, јужно од Ибра. У Приштини је запаљена црква Светог Николе, у Гњилану нападнута су српска села. Горело је и у Липљану, Урошевцу, Ђаковици. До темеља је срушен конак Светих Арханђела у Призрену и запаљена Богородица Љевишка, црква из 13. века, као и црква Светог Ђорђа у овом граду из 16. века. Уништена је призренска Богословија, оскрнављена српска гробља. Није поштеђен ни манастир Девич код Србице, као ни гробница Светог Јоаникија Девичког у овом манастиру.

ВУЛИНУ ЗАБРАЊЕН ДОЛАЗАК НА ПАРАСТОС Министру без портфеља Владе Србије Александру Вулину забрањено је да на десету годишњицу мартовског погрома присуствује парастосу побијеним Србима у цркви Светог Николе у Приштини, саопштила је Канцеларија за КиМ. „Најновија забрана показује да Приштина жели да забрани да се светска јавност подсети на некажњена зверства и злочине над Србима“, наводи се у саопштењу.

У црквама је нестало или оштећено више од десет хиљада вредних фресака, икона, путира. Много других црквених реликвија, али и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији.

Албански терор настављен је и 18. марта. Тога дана спаљено је Косово Поље, српски домови у Обилићу, Племетини, Свињару... У Белом Пољу код Пећи запаљено је свих 28 повратничких кућа и овдашњи парохијски дом. Од тада, до данас, мало се ко враћа на своја вековна огњишта.


ПОГРОМ

У понедељак се навршава десет година од мартовског погрома на Косову и Метохији, подсећа се у саопштењу Канцеларије за КиМ Владе Србије. У марту 2004. године, наводи Канцеларија, у насиљу албанских терориста:

* Погинуло је неколико десетина људи;

* 900 људи претучено је и тешко повређено;

* 935 српских, ромских и ашкалијских кућа запаљено је и оштећено;

* 3.870 становника протерано је из својих домова;

* Шест градова и 10 села етнички је очишћено;

* 35 верских објеката СПЦ срушено је и уништено, од чега 18 споменика од посебног културног значаја;

* Више православних гробља је оскрнављено;

* Уништене су многе матичне књиге, сведоци вековног трајања Срба на КиМ;

* У 33 појединачна акта насиља учествовало је 51.000 људи.

За ове злочине још нико није одговарао!