НАЈБОЉИ и најдиректнији доказ злочиначког плана је сам - план. У овом случају Србија се ослања на брионски план, а не само на образац злочина - каже, у разговору за „Новости“, адвокат Вејн Џордаш, саветник Правног тима Србије у спору са Хрватском пред Међународним судом правде, који, после две недеље усмене расправе у Хагу, има утисак да је српска контратужба - уверљивија, баш због доказа о постојању плана злочина.

* Шта у овом случају сматрате суштинским у расветљавању намера власти у Загребу које су стајале иза операције „Олуја“, а за коју

Београд тврди да је била геноцидна?

- Постојале су три фазе за које докази указују да су биле важне. Прво, планирање операције „Олуја“ на Брионима. Друго, извршење плана које је довело до смрти, повреда и протеривања. И, коначно, последице: многи од оних преосталих у Крајини били су предмет различитих напада хрватских трупа.

* Током протекле недеље чули смо да је геноцид почињен само када злочин укључује физичко уништење. У том смислу, колико су убедљиви докази на које се Београд ослања када тврди да су Срби из Крајине, практично, физички уништени?

СТАНИШИЋЕВ АДВОКАТ ВЕЈН Џордаш је британски адвокат и угледни експерт за међународно право и људска права, а у процесу пред Хашким трибуналом заступао је Јовицу Станишића, бившег шефа Државне безбедности Србије, који је прошле године ослобођен оптужби у првом степену.

- То је компликовано питање. Нема сумње да је много крајишких Срба физички уништено, односно убијено. Било је много људи који су физички и психички повређени и изложени условима који су били претња за њихове животе. Веће питање од овог, и питање за овај случај, јесте како се то десило? Да ли је иза ових последица стајала намера хрватског руководства како би се крајишки Срби, као група, физички уништили?

* У својој контратужби Србија се често позива на изјаве некадашњег хрватског председника Фрање Туђмана, чак и само суђење неки

доживљавају као суђење Туђману, до кога никада није дошло. У чему је „правна тежина“ речи бившег шефа хрватске државе изречених пре и после „Олује“?

- Правна тежина је нешто што о чему ће одлучивати судије.

* Са искуством адвоката у случају пред Хашким трибуналом, верујете ли да ће брионски транскрипти бити убедљивији за Међународни суд

правде него што су били за Трибунал?

- У овом тренутку то није могуће предвидети.

* Правни тим Хрватске није желео да унакрсно испита сведоке српске стране. Иако су судије добиле писане изјаве сведока, да ли би било боље да су чули њихова аутентична сведочења, уживо?

- Сигуран сам да ће судије добро обратити пажњу на доказе, било да су их сведоци изнели уживо или да су их доставили на папиру.

* Тим Београда не негира да су се догодили злочини над Хрватима, али сматра да они нису били геноцидни. Са правне тачке гледишта, који елементи недостају како би се прешао праг неопходан за

квалификацију геноцида?

- Ово је компликовано питање. У одсуству изричитог плана, природа и размера злочина мора да се анализира и донесе закључак да је почињен злочин геноцида и он мора бити јединствен. Праг који треба да се досегне је веома висок.

* Хоће ли одлука Суда бити под утицајем чињенице да Хашки трибунал није оптужио нити осудио никога за геноцид почињен у Хрватској?

- Судије имају право да узму у обзир овај фактор. У овој фази, међутим, није могуће предвидети какву ће тежину, ако ће уопште, судије придати тој чињеници.

* Колико су за случај важни подаци које у бројкама износе обе стране - масовност убијања, рањавања, број несталих, мучених...?

- Суд треба да оцени да ли је једна или друга држава имала за циљ да уништи групу или њен значајан део. У тим проценама бројеви се могу показати значајним.