ЖАЛБЕНО веће Хашког трибунала осудило је у понедељак бившег начелника Ресора јавне безбедности МУП Србије Властимира Ђорђевића на 18 година затвора због злочина на КиМ током НАТО бомбардовања, девет година мање него у првостепеном поступку. Ђорђевић је проглашен кривим и због учешћа у удруженом злочиначком подухвату.

Веће петорице на челу са судијом Кармелом Ађијусом из Аустралије поништило је део казне првостепеног већакад је реч о броју жртава и степену Ђорђевићеве одговорности.

Прихваћен је део његове жалбе о депортацији косовских Албанаца из Пећи у Подгорицу, који се догодио 27. и 28. марта, 1999. године, као и из Косовске Митровице у Подгорицу око месец дана касније. Поред тога, није било доказа ни за депортацију албанских цивила из Кладернице и Суве Реке у априлу и мају 1999. године.

Како је оценило жалбено веће, нема довољно доказа ни да је бивши шеф РЈБ МУП Србије одговоран за присилно премештање косовских Албанаца из села Броћина, Тушиље и Ћушка. Уз то, у коначној пресуди није остала кривица ни за убиства два старија човека у Подујеву, 28. марта и девет мушкараца у Малој Круши неколико дана раније.

- Апелационо веће никако не наговештава да кривична дела за које се Властимир Ђорђевић осуђује у другом степену нису тешка - напоменуо је Ађијус.

Жалбено веће делимично је усвојило и жалбу Тужилаштва о сексуалном злостављању, истовремено потврђујући пресуду Претресног већа које је закључило 2011. године да је Ђорђевић учествовао у удруженом злочиначком подухвату у циљу промене етничке равнотеже на Косову.

ИЗВИНЈЕНЈЕ ЖРТВАМА У завршници жалбеног поступка Ђорђевић је признао да су на Косову чињени злочини и да је он сам учествовао у прикривању тела убијених косовских Албанаца на више локација у Србији. Тада је рекао да се каје и упутио је извињење жртвама и расељеним особама са Косова. У поднеску достављеном Жалбеном већу, признао је своју умешаност у закопавање лешева у бази САЈ у Батајници, а признао је и да је знао да су неки лешеви скривени у језеру Перућац.

Судија Мехмет Гинеј приложио је делимично супротно и издвојено мишљење о пресуди, док је судија Еркин Тузмухамедов приложио супротно мишљење.

Бранилац бившег шефа РЈБ адвокат Драгољуб Ђорђевић рекао је „Новостима“ после објављивања пресуде да је реалнија у односу на првостепену и хармоничнија у односу на ону којом су осуђени бивши вицепремијер СРЈ Никола Шаиновић и остала тројица војних и полицијских генерала који су прошле недеље осуђени за злочине на КиМ.

Како је у понедељак објаснио Ађијус, Ђорђевић ће остати у притвору док председник Хашког трибунала не одреди земљу у коју ће бити пребачен да издржава остатак казне. У то време, урачунаће му се и време које је провео у хашком притвору - од 17. јуна 2007. године.

Властимир Ђорђевић је тада ухапшен у Будви, четири године после подизања оптужнице. Како је тада саопштено, живео је под лажним именом Новица Караджић, а новац зарађивао као грађевински радник.

Веровало се да се неко време крио и у Русији, а то је врло често помињала и бивши главни хашки тужилац Карла дел Понте. У то време, на потерници су били и ратни командант ВРС Ратко Младић, први председник РС Радован Караджић и премијер РСК Горан Хаджић. Она је за њих тројицу тврдила да се крију у Србији, али да Рођу крију Руси и да не желе да га изруче.

Неколико дана пре његовог хапшења, Црну Гору је посетио шеф спољне обавештајне службе Русије Сергеј Лебедев. Многи су његову посету довели у везу са Ђорђевићевим хапшењем.

Иако су га у хашком притвору чекали „саборци“ са оптуженице за злочине над косовским Албанцима за време НАТО бомбардовања, у судницу је ипак ушао сам. Трибунал је проценио да не би било целисходно да се заустави суђење осталим оптуженима док се он не припреми за поступак.

На слободу би требало да изађе 2019. године.


ДРАГОЦЕН СВЕДОК

ТуЖилаШтво за ратне злочине оценило је у понедељак да је смањење казне бившем начелнику Ресора јавне безбедности МУП Властимиру Ђорђевићу у Хашком трибуналу за злочине на Косову и Метохији, наставак индивидуализације злочина и истакло да је он драгоцен сведок за истраге међу којима је и случај убиства браће Битићи.

С обзиром на његову улогу у прикривању злочина, односно асанацији терена, Ђорђевић је драгоцен сведок догађаја који су предмет садашњих и будућих поступака тог Тужилаштва.

Ђорђевић је раније одбио да сведочи у поступку за убиство браће Битићи, који се водио против два полицајаца, а који су правоснажно ослобођени оптужби.