ЗА оне који знају каква је природа и функција Хашког трибунала, најновија одлука ове квазиправне институције не представља никакво изненађење. Одлука да се хрватски генерали ослободе сваке одговорности обележава тренутак уласка у завршну фазу укупних задатака и послова које је овај трибунал требало да обави. У тој фази, по свему судећи, балкански политички ребус треба да се доведе до чистог решења са којим се у читав подухват и ушло: да се искључива и једина кривица за све недаће настале приликом распада СФР Југославије пронађе у српском народу и српској држави. То је основни разлог због којег је Трибунал и основан, па је немогуће да он крене некуда изван сопствених мандатних оквира.

Хашки трибунал представља срамну институцију која се међународним правним нормама и судском процедуром служи само зато да би унапред припремљеним политичким одлукама дала привид правног утемељења. Отуда је ова институција у тој мери компромитовала саму судску делатност да ће готово сва имена укључена у ове джелатске послове остати црним словима уписана у историју правне струке. Ретки појединци, пре свега судије, који су настојали да колико-толико очувају уравнотеженост правне процедуре, деловали су као естетски чинилац очуђавања, чији смисао јесте да једнодимензионалност основног текста буде бар за тренутак засенчена и да блесне тиха нада да ће, можда, све задобити неке хуманије облике. Нада је, дакако, била лажна, а сан о правди није ни започет а камоли досањан. Обављајући окрутне послове прикривања и оправдавања етничког чишћења Срба, а кажњавајући само злочине које су починили Срби, овај квазиправни Хашки трбунал постао је део балканског злочиначког подухвата и један од кључних активних учесника у њему.

Хашки трбунал није никаква независна институција него судска инстанца дубоко укључена у саме војно-политичке догађаје на тлу некадашње СФР Југославије. Историјско памћење Срба одавно је сличну ситуацију исказало изреком: "Кадија те тужи, кадија ти суди." Овога пута су не само тужилац и судија истоветног става него су сви они део укупне војно-политичке машинерије која представља стратешки чинилац ове балканске заврзламе. Захваљујући таквој спрези војно-политичких и државно-правних чинилаца, захваљујући државној политици разних западних земаља и читавог НАТО-а, европски и амерички грађани престају да буду део заштићене зоне у којој се доносе правно утемељене и политички исправне одлуке. Бела крагна европских грађана и поготово грађана САД одавно је упрљана. Захваљујући неуравнотеженим одлукама политичких и војних представника западних држава, па и одлукама Хашког трибунала, грађани западних земаља бивају увучени у све прљавштине ратова који се воде у њихово име. У њихово име је хрватској војсци дата логистичка и друга подршка за обављање етничког чишћења у Хрватској, а најновијом одлуком Хашки трибунал настоји да се та елементарна чињеница прикрије и да се о њој, као чињеници, уопште и не размишља.

Хашки трибунал је својом одлуком о ослобађању хрватских генерала огласио сопствени правни и морални банкрот. Тај трибунал, сасвим сигурно, материјално веома добро стоји, али у правном и моралном смислу он је изгубио сваку супстанцу. Из овакве ситуације могао би на колико-толико достојанствен начин да се извуче само уколико би, на темељу новоустановљених норми на којима је донео своју најновију одлуку, поново преиспитао све претходне одлуке и најзад уравнотежио процесне поступке које је изводио. Пошто је готово извесно да он то неће моћи ни смети да учини, не преостаје ништа друго него да свој посао насилника и егзекутора обави до последњих консеквенци своје моралне беде. Он ће морати да иде до краја, упркос томе што сви разумни људи већ знају да је банкрот Хашког трибунала оглашен и да би најбоље било што пре обавити стечајни поступак.

Зато би требало јасно и гласно рећи да је заједно са банкротом Хашког трибунала, правно и морално бакротирао је и његов творац!

Аутор је председник Матице српске