СЛУЖЕНЈЕМ помена жртвама и полагањем венаца, у Београду и Градишки у уторак је обележена 17. годишњица прогона Срба из Западне Славоније у акцији ”Бљесак”. Истовремено на централној манифестацији у Окучанима Хрватска је, уз присуство државног и војног врха, 17 година од акције коју сматра великом победом у ”домовинском” рату. Хрватска војска и полиција 1. и 2. маја 1995. године убиле су 283 Срба из Западне Славоније, међу којима 57 жена и деветоро деце.

У Београду парастос је служен у Цркви Светог Марка, а потом су на спомен-плочу Србима страдалим у протеклим ратовима положени венци.

У Градишки, као и сваког 1. маја у годинама после егзодуса, служен је помен у Цркви покрова пресвете Богородице, а потом су са моста бачени венци у реку Саву.

Током 36 сати, колико је трајао ”Бљесак”, из ове области протерано је најмање 15.000 Срба, а према подацима организације за људска права ”Хјуман рајтс воч” ухапшено је 1.500 припадника српског народа који су завршили у логорима у Вараждину, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Бјеловару. Тако је довршено етничко чишћење у коме је, од 1991. године, из Западне Славоније прогнано око 67.000 Срба.

Највећи број Срба избеглих у ”Бљеску” сада живи у Републици Српској. Тек око 1.500 Срба из Западне Славоније, углавном старијих, вратило се у међувремену у Западну Славонију. Велики део имовине протераних у овом крају дат је избеглим Хрватима из Босне и Херцеговине.

ДОДИК: КРИВЦИ НА СЛОБОДИ ГРАДИШКА - Жртве које су пале током хрватске агресије у акцији “Бљесак” 1995. године треба да буду опомена свима да односе на овим просторима морају градити на принципима мира и уважавања суживота, рекао је председник РС Милорад Додик, у Градишки, на обележавању 17. годишњице егзодуса Срба током “Бљеска”. За убиства српских цивила из Западне Славоније до сада нико није одговарао, додао је Додик и позвао све надлежне институције да због миранађу и процесуирају одговорне и налогодавце убијања цивила.

Према подацима Документационо-информативног центра ”Веритас”, за злочине у ”Бљеску” и недела почињена почетком деведесетих година на подручју Западне Славоније, нико од хрватских руководилаца није одговарао. Против команданта Треће гардијске бригаде Хрватске војске Младена Круљца је 2005. година поднета кривична пријава, али оптужница није подигнута, а он је накнадно унапређен у чин генерала.

МУП Републике Српске је 2008. године поднео кривичне пријаве Одељењу за ратне злочине Тужилаштва БиХ против највиших представника хрватских војске и полиције, али без резултата. И Тужилаштво за ратне злочине Србије отворило је преткривични поступак за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва почињеног над 10 мештана у селу Мердаре.

Две невладине организације из Хрватске - "Иницијатива младих за људска права за Хрватску" и "Српски демократски форум" поднеле су пре три дана кривичну пријаву против починилаца ратних злочина.


БЕЗ ЈОСИПОВИЋА И МИЛАНОВИЋА

ТОКОМ званичне хрватске прославе у Окучанима у уторак нису поменути ратни злочини чије су жртве били Срби. Председник Хрватског сабора Борис Шпрем рекао је да је ”Бљесак праведна ослободилачка и одбрамбена акција”. Он је био и једини представник хрватског државног врха јер председник Јосиповић и премијер Зоран Милановић нису присуствовали обележавању годишњице.