НИСУ браћа Мазреку једини албански зликовци који су недоступни српском правосуђу. Стотине њихових сународника пре десетак година на разне начине су ослобађане из затвора у Србији, а потом су на Косову и Метохији постали "непознати" за све судске позиве.

Према подацима Фонда за хуманитарно право из 2001. у затворима у Србији било је 413 албанских затвореника. За општи криминал казне су издржавала 123 затвореника, за нелегално поседовање оружја 11, за шпијунажу двојица, а за тероризам 277 Албанаца.

До 10. априла 2001. године, на основу одредби републичког и савезног закона о амнестији, пуштена су 229 затвореника. Од тог броја, ослобођено је 16 затвореника који су служили казне за општи криминал, док су остали били осуђени за удруживање ради непријатељске делатности или оружану побуну.

ПУШТЕН АЛБИН КУРТИ ИЗ КПЗ у Нишу је 2001. изашао и најпознатији албански затвореник, лидер албанских студената Албин Курти, кога је помиловао тадашњи председник Југославије Војислав Коштуница.Пресудом Окружног суда у Нишу, који је преузео надлежност Окружног суда у Приштини, Курти је марта 2000. осуђен на 15 година затвора. Оглашен је кривим за угрожавање територијалне целовистости СРЈ и удруживање ради непријатељске делатности и тероризам. Курти је сада лидер покрета "Самоопредељење" и залаже се да косовске власти, уместо преговора с Београдом, разговарају са Тираном о уједињењу Косова и Албаније.

Део оптужених Албанаца ослобођен је "захваљујући" одлукама Врховног суда. Тако је априла 2001. из КПЗ у Нишу на слободу изашло 126 албанских затвореника, чланова такозване Ђаковичке групе.

Нјима се придружила и група од 17 Албанаца из других српских затвора, а сви су се потом организовано аутобусима упутили на Косово. Врховни суд Србије је групи од 143 Албанца из Ђаковице укинуо првостепену пресуду и предмет вратио на новно суђење због "битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права".

"Ђаковичка група" осуђена је маја 2000. због кривичног дела тероризма на укупно 1.632 године затвора пред судом у Пећи, који је заседао у Нишу. Сви су негирали наводе оптужнице, наводећи да су ухапшени 10. и 11. маја 1999. године у центру Ђаковице и да су током НАТО бомбардовања све време били у кући.

Били су оптужени, између осталог, за рањавање једног полицајца 10. априла 1999. у Ђаковици и за напад на полицију и војнике 7. априла те године, када су четворица припадника МУП рањена. Оптужница их је теретила и да су 9. маја 1999. убили једног полицајца и двојицу војника, док су двојицу припадника војске ранили. Иако су, по изласку из нишког затвора, редом говорили да ће се вратити на поновно суђење, то се до сада није догодило.